U stečaj preko veze

Laici za biznis ne mogu ni da pretpostave koliko može biti unosan posao stečajnog upravnika. Zarada nije laka i brza, a posao je vrlo odgovoran i rizičan. Ali, kada se uđe u biznis, stečaj postaje pesma. To znaju samo najiskusniji upravnici, „miljenici” stečajnih sudija, koji ih ocenjuju kao izuzetno sposobne za hvatanje ukoštac sa imovinom zadužene i propadajuće firme.

Nije samo Beograd stečajna „meka”. Tu je i cela Srbija. Poznat je slučaj upravnika koji vodi čak 65 stečajeva u Kraljevu i Čačku. U isto vreme, mnogo je neuposlenih na listi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Sede i čekaju da sudski kompjuter „izbaci” njihovo ime po metodu slučajnog odabira. Međutim, ako su (ne)poznati stečajnom sudiji, on će lako odustati i potražiti drugog kandidata, nekog sa kojim je već imao iskustva.

Ne možemo da tvrdimo da iza svakog rešenja u otvaranju stečaja stoji dobra veza sudije i imenovanog upravnika. Ne tvrdimo ni da postoje dogovori o tome kome će koji stečaj pripasti. Ali, možemo reći da postoji određena „stečajna elita”, jedan broj upravnika za koje se sudije mnogo lakše i češće odlučuju nego za druge.

Jer, kako objasniti podatak da samo u jednom danu jedan isti stečajni sudija imenuje jednog istog stečajnog upravnika u čak četiri rešenja o otvaranju stečaja? Kako reagovati na činjenicu da u Beogradu postoje „rekorderi” sa dvadesetak unosnih stečajeva u prošloj godini, dok drugi mesecima čekaju da ih sud pozove?

Vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu objasnio je u razgovoru za „Politiku” da iskusni stečajni upravnici imaju i svoje kancelarije, sa čitavim timom saradnika, među kojima su advokati, knjigovođe, firme za obezbeđenje, i tako lakše i brže obavljaju poslove u više komplikovanih stečajeva. Popis i prodaja imovine, oglašavanje, namirivanje poverilaca i obezbeđenje imovine su složeni poslovi, u kojima su se mnogi izveštili i umeju vrlo lepo da naplate svoj rad.

Nekoliko stečajnih upravnika javilo se našoj redakciji povodom teksta koji je objavljen juče u našem listu, pod naslovom „Privredni sud favorizuje stečajne biznismene”. Kažu da su zapanjeni izjavom prvog čoveka Privrednog suda da je imenovanje jednog upravnika u više slučajeva sasvim moguće i ostvarivo u praksi, na osnovu „specifičnog iskustva i sposobnosti da brzo reaguje”.

Da li to znači da smo mi nesposobni i da li naša licenca ima svrhu, pitaju upravnici koji nikako ne mogu da dobiju slučaj sa nekom značajnijom stečajnom masom. Ostaju u bubnju i frustriraju se natenane.

Javili su nam se i poverioci „Stankoma”. Govore o stanovima koji se prodaju u bescenje, o četiri stotine porodica koje će ostati bez stanova na Vidikovcu, o stotinama miliona dinara potrošenih u postupku stečaja, bez ijednog dinara isplaćenog poveriocima.

Priča o stečajevima nije samo sudska, nego i politička i socijalna i – ljudska!