Adrenalin u kulturi

U Bitef teatru u subotu je održana tribina posvećena kulturnoj politici u Srbiji. Sala je bila prepuna, stajalo se. Istrajno, više od tri sata.

Profesorka Milena Dragićević-Šešić, glumica Mirjana Karanović, rediteljka Jelena Bogavac, rediteljka Anja Suša, direktorka Bitef teatra Jelena Kajgo... između ostalih, govorile su o nedefinisanoj kulturnoj politici, o malom budžetu za kulturu, o činjenici da svaka ovdašnja vlast tretira delatnike u kulturi kao čist višak, o tome da takvo stanje vlada od početka devedesetih godina prošlog veka, da se skup ne „naslanja” ni na jednu političku opciju, o ovde manje poznatim pozitivnim primerima inostranih kulturnih modela...

Zašto kod nas ne bi moglo da se uvede osmogodišnje obrazovanje iz umetnosti i popularne kulture u školama, kao što je Slovenija uvela Godinu kulture u školama? Da li možemo da sledimo holandski model kulture gde se i posle promene vlasti, zadržavaju kulturni projekti zacrtani prethodno na četiri godine, uz njihovo prateće vrednovanje?

Ova tribina, za koju se već u najavi činilo da će biti skup istomišljenika koji su već ko zna koliko puta između sebe slušali o istim gorućim pitanjima, pretvorio se u živu diskusiju sa mnogo disonantnih tonova.

Glavni govornici tribine „prozvani” su da ne nude rešenja, da ne može sve da se pretvori u lamentiranje o nedostatku novca...

Radikalan je bio, iz publike, Čedomir Jovanović predsednik Liberalno-demokratske partije, koja je i organizovala ovaj skup.  

On je podigao adrenalin glavnim govornicima svojim stavovima da je „postojanje Nacionalnog saveta za kulturu besmislica”, da Beograd može da živi i bez Bitefa i bez Festa, da su nasleđene institucije kulture trom sistem bez kojeg se može...

Jovanović je podigao temperaturu i publici, jer je imao labavu argumentaciju za tvrdnju da je on političar koji se poslednjih godina brinuo za kulturu.

Problem ovakvih skupova o kulturi je u tome što se stiče utisak začaranog kruga u kome ima mnogo nezadovoljnih, a kao da ne postoji solidarnost motivisana istom nevoljom.

Problem je i to što je vrednovanje rezultata u kulturi relativizovano.

Pozitivno je to što je ovakav skup uopšte organizovan, pa je time nivo adrenalina u kulturi bar za kratko podignut. (Mada je, najzdraviji onaj koji doživimo posle dobrog filma, predstave, koncerta...).

Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić je nedavno u jednom intervjuu rekao da je nova vlast u brojnim segmentima postigla zapažene rezultate, ali da on još nema detaljan uvid u kulturu i sport.

Ako neko uopšte želi da rešava probleme u kulturi, neka za početak čuje najjasnije predloge izrečene u Bitef teatru: departizacija kulture, konsultovanje struke, povećanje budžetskih sredstava za kulturu, uvođenje umetnosti u obrazovni sistem, zakonsko definisanje i usmeravanje dela od poreza na lutriju, cigarete i alkohol za potrebe kulture...