Balkan je deo budućnosti NATO-a

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – To što Srbija neće u NATO, što se prijem Makedonije odlaže zbog njenog spora oko imena sa Grčkom, a Bosna i Hercegovina ne može da se reorganizuje da bi postala članica, samo  su „grube realnosti današnjice”. „Odnose NATO-a i Balkana treba posmatrati u istorijskog perspektivi. Ko je nekad mogao da zamisli da će Albanija jednog dana postati članica NATO-a? Čak ni ja u to nisam verovao pre 10 ili 15 godina.”

Ovo je deo odgovora koji je na pitanje „Politike” o budućnosti NATO-a na Balkanu i Balkana u NATO-u, na tribini na univerzitetu „Džon Hopkins”, dao francuski vazduhoplovni general Žan-Pol Palomeros. On je vrhovni komandant komande za transformaciju NATO-a, koja od 2003. u svom sedištu u Norfolku, oko 350 kilometara južno od Vašingtona, osmišljava budućnost transatlantskog vojnog saveza, redefiniše njegovu doktrinu i nastoji da unapredi njenu vojnu efektivnost.

Da u tom poslu koristi sve resurse, potvrda je i jučerašnje gostovanje generala Palomerosa na poznatom vašingtonskom univerzitetu, gde su na jednodnevnom simpozijumu ravnopravni sa generalima i pukovnicima bili i studenti završnih godina fakulteta za međunarodne odnose „Džon Hopkinsa”. Nije, očigledno se procenjuje, na odmet imati u vidu i šta o budućnosti najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji misle i sveži, mladi umovi.

Elaborirajući temu Balkana i NATO-a, francuski general, koji je na pomenuti položaj došao pošto se Pariz 2009. vratio u komandne strukture alijanse, kaže da je Balkan „svakako sfera interesa NATO-a”, kao i da su „ balkanske zemlje veoma zainteresovane da nam se pridruže”.

„Kad je reč o Makedoniji, njen problem sa Grčkom će u jednom momentu biti rešen, treba imati u vidu političke realnosti i činjenicu da neke stvari zahtevaju vreme. Sa njihovog stanovišta, problem imena je važno pitanje, ali iz perspektive alijanse ono je minorno.”

Što se tiče BiH, napomenuo je da je njegov zamenik prošle nedelje bio tamo i da je po povratku u Norfolk podneo „veoma impresivan i pozitivan” izveštaj.

„Dovoljno je da današnju Bosnu uporedimo sa onom iz 1995”, kaže general Palomeros.

A na primedbu da baš svi u ovom momentu ne hrle u NATO – Srbija je svakako primer za to – kaže da „svi problemi mogu da se reše sa voljom, političkom vizijom i angažovanjem – i na dugi rok”.

Iako je pomenuo angažman NATO-a na Kosovu, nije izneo koliko bi dugo on tamo mogao da traje. Istakao je međutim pomoć koju alijansa pruža Euleksu na Kosovu „da izgradi funkcionalnu državu zasnovanu na vladavini prava”.

O glavnoj temi, promenama misije i strategije NATO-a, polazište šefa Komande za transformaciju jeste da je budućnost teško predvideti (nije propustio da napomene kako glavne događaje u završnici prošlog i na početku ovog veka: raspad Sovjetskog Saveza i napad Al Kaide na SAD niko nije prognozirao), ali je izneo osnovne pravce strateškog razmišljanja u tom pogledu.

Prva njegova teza jeste da je kolektivna bezbednost, što ostaje glavna misija NATO-a, danas u sve većoj meri „globalna i transnacionalna”. Međuzavisnost i međupovezanost sveta je veća nego ikad, što donosi nove mogućnosti za mir i razvoj, ali i nove bezbednosne rizike, između ostalog i zato što je globalizacija stvorila novu situaciju u kojoj svaka lokalna kriza veoma brzo može da postane i svetska.

Iako je postojeći strateški koncept NATO-a, po njegovim rečima, „u dovoljnoj meri sveobuhvatan da se suoči sa širokom lepezom pretnji i pokriva sve scenarije za doglednu budućnost”, savez stalno mora da uravnotežuje bezbednosne potrebe sa svojim mogućnostima.

Pri tome mora da uvažava „nove finansijske realnosti”: budžetska ograničenja u svim članicama „koja će nas sigurno pratiti i u godinama koje predstoje”.

„Pošto se svugde smanjuju vojni budžeti, moramo da trošimo adekvatnije. Način za to je koncept ’pametne odbrane’ – i da radimo zajedno.”

„NATO ne može da čuva globalnu bezbednost sam, jer nema ni misiju ni resurse da bude svetski policajac. Zato će nastaviti da širi svoja partnerstva, koja su ključna komponenta naše vizije.”

Ta partnerstva su sa državama nečlanicama, ne samo u Evropi, nego u svim delovima sveta, ali i sa međunarodnim organizacijama (UN, Afrička unija, Međunarodni crveni krst...), a i nevladine organizacije, čija je uloga naročito važna u postkriznim periodima.

Osvrćući se na stari vic o razlozima osnivanja i postojanja NATO-a: „da Ruse drži izvan, Nemce dole, a Amerikance unutra”, general Žan-Pol Palomeros je konstatovao da je danas bitno samo ovo poslednje – što nije problem, jer je „transatlantska veza temeljac alijanse”.