Turci trebaju Americi

Amerika i Turska pokušavaju da ožive mirovni proces na Bliskom istoku kako bi se konačno rešio „palestinski problem” i zaustavio haos u Siriji i sve krvaviji sektaški sukobi u Iraku.

To potvrđuju gotovo svakodnevni diplomatski kontakti Vašingtona i Ankare na najvišem nivou, što se odavno ne pamti. Novi šef američke diplomatije Džon Keri je u poslednjih pet sedmica već dva puta boravio u Turskoj, dok premijer Tajip Erdogan sredinom maja putuje u Ameriku. U međuvremenu se u Turskoj očekuje treći dolazak Kerija i prva poseta državnog sekretara SAD za odbranu Čaka Hejgela.

„Turska može da odigra značajnu ulogu u oživljavanju mirovnog procesa na Bliskom istoku”, objašnjavaju u Stejt departmentu učestale kontakte sa strateškim saveznikom. Preduslov za to je pomirenje Turske i Izraela čiji odnosi su totalno poremećeni pre tri godine kada su komandosi ubili devet turskih državljana na brodu koji je prevozio humanitarnu pomoć Palestincima u Gazi.

Predsednik Barak Obama je prilikom nedavne posete Izraelu uspeo da nagovori premijera Benjamina Netanijahua da se zbog toga zvanično izvini Ankari. Time su otvorena vrata za normalizaciju odnosa dve zemlje, ključnih saveznika SAD u nemirnom regionu.

Sada je na potezu Ankara. U Vašingtonu očekuju da će Turska iskoristiti svoj nesumnjivi uticaj koji ima među Palestincima kako bi se pod posredovanjem „kvarteta” (UN, EU, SAD i Rusija) konačno oživeli mirovni pregovori. Pogotovo što premijer Erdogan održava kontakte i sa umerenim Fatahom i sa militantnim Hamasom koji ne priznaje Izrael.

Erdogan je već najavio posetu Gazi, što je u prvim reagovanjima izazvalo različita reagovanja i među Jevrejima i među Palestincima. Mnoge pojedinosti te diplomatske igre biće poznate posle susreta Obame i Erdogan, koji je dogovoren za 16. maj u Vašingtonu.

Diplomate dve savezničke zemlje pokušavaju da obuzdaju i sve žešće sektaške sukobe u Iraku koji gotovo svakodnevno odnose živote. U Ankari i Americi strahuju da bi to moglo da ugrozi teritorijalnu celovitost naftom bogate zemlje, što bi imalo nesagledive posledice.

Zvanična Ankara optužuje šiitskog premijera Nurija el Malikija da progoni manjinske sunite i da, kao Sadam Husein, pokušava da zavede diktaturu. Vlada u Bagdadu ne ostaje dužna i tvrdi da se Erdogan meša u unutrašnja pitanja Iraka. Vašington je u stalnim kontaktima sa Malikijem, dok se od Ankare očekuje da utiče na manjinske sunite, sa kojima ima bliske odnose, kako bi se očuvalo jedinstvo zemlje koju već deset godina potresaju oružani sukobi.

Ankaru i Vašington posebno zabrinjava „sirijsko proleće” koje je ušlo u treću godinu. Dve zemlje se zalažu za odlazak Bašara el Asada, ali su zasad protiv strane vojne intervencije pošto se plaše da bi to mogli da iskoriste militantni islamisti koji u toj zemlji već dižu glavu.

Šefovi diplomatija Keri i Ahmet Davutoglu su se dogovorili da se 20. aprila u Istanbulu održi sastanak deset ministara vodećih zapadnih i arapskih zemalja grupe „Prijatelji Sirije”. Pojedinosti se ne otkrivaju, ali se saznaje da će to biti novi pokušaj da se zaustavi nasilje i izvrši još žešći pritisak na režim u Damasku kako bi konačno ustuknuo. Biće to za dva meseca treća poseta američkog državnog sekretara Turskoj, što potvrđuje da je rešenje krize u regionu jedan od prioritetnih zadataka nove Obamine administracije.