Neće valjda Slovenija da bankrotira

Stvarno, nema smisla, Slovenija da bankrotira! Jedina zemlja koja je uspešno zaobišla sve privatizacije, tranzicije i ostale (neoliberalne) recepte. I ne samo to: nema zemlje koja je jače zalupila vrata strancima, a lakše ušla u Evropsku uniju! Treba li reći – stvar je funkcionisala dvadeset godina, i jače!

I tek od pre neki dan slušamo drugačiju priču. Umesto romantičnog nadimka „mala Švajcarska”, Sloveniju sada nazivaju zemljom burazerskog kapitalizma (crony capitalism), a mediji javljaju kako tamo šačica ljudi upravlja privredom i politikom i sveukupnim društvenim životom.

Čudna mi čuda, razmišljam. Ako ćemo pošteno, nije li isto u Crnoj Gori? Ako ćemo baš pošteno – nije li isto i u Srbiji?

Znači li to da ćemo i mi bankrotirati, daleko bilo?

Znam da odgovor mora da bude kratak, pa evo: nećemo odmah, a sigurno nećemo zbog urušenog i korumpiranog bankarskog sistema, kakav je dijagnostifikovan u Sloveniji. Gde je stvar otišla tako daleko da međunarodne organizacije otvoreno sumnjaju i sve glasnije optužuju Sloveniju za krivotvorenje podataka koje odande dobijaju.

Izveštaj OECD-a nam, tako, otkriva da je slovenačka vlada za procenu rizičnih kredita angažovala samo jednu, umesto barem dve (nezavisne) konsultantske kuće, što je praksa u ozbiljnom svetu. A ni ta jedna koju su dobili, kažu, ne valja, jer „pretpostavke dubinske (due dilligence) analize nisu bile dovoljno konzervativne”. Kada bismo to preveli na srpski jezik, rečenica bi glasila: „Ala su ovi štimovali rezultate, to je čudo jedno!”.

Šta li to Slovenci kriju? Pa, uglavnom – sve. Slovenci kažu da loši krediti čine petnaest odsto svih plasmana, a OECD im kaže – imate ih tri do četiri puta više!

Dok MMF objašnjava da je problem još dublji. Stvar je, kažu, u tome što jedni te isti ljudi vode i privredu i banke i medije – i upravljaju državom. Što je pojava koja se može sažeti u dve reči: burazerski kapitalizam.

Koji je u Sloveniji – hajde da priznamo – mnogo izraženiji nego u Srbiji, iz dva razloga. Prvo, kod nas su banke mahom privatizovane, a vlasnici su stranci, pa su računi uglavnom – u redu. I drugo, nekim srećnim sticajem okolnosti izbegli smo tu vaučersku privatizaciju, posle koje se, kao sada u Sloveniji, ne zna ni ko je vlasnik firme, ni ko čime upravlja, ni ništa.

Zato Slovenci sada nameravaju da prave – treću privatizaciju. Stižu najave o tome da nameravaju najpre da podržave pedeset do sto najznačajnijih slovenačkih preduzeća – a zatim ponovo da ih privatizuju. To će, kažu, pomoći da se konačno odluči ko je gazda najvećih privrednih sistema u državi.

Ali im ni to baš ne ide kako treba, već su otpočele afere. Stižu vesti da je tamošnja narodna banka u tajnosti već izabrala firme kojima će dati finansijsku pomoć, kažu da je lično guverner sa njima utanačio stvar. U medijima se već javljaju naslovi: „Jankovićeva Slovenija, d.d., – tempirana bomba korupcije”, aludirajući na povratak legendarnog slovenačkog tajkuna Zorana Jankovića u slovenačku državnu politiku,kao i na veliku harmoniju u izjavama premijerke Bratušek i Zorana Jankovića povodom državne pomoći koja će biti dodeljena firmi „Cimos” – sa kojom ovaj privrednik, državnik i (kako mediji navode) kadrovik u slovenačkom sudstvu sigurno nema nikakve veze.

Jedno je, ipak, jasno: Slovenija za sada nema nameru ništa da menja. Premijerka najavljuje državnu pomoć najboljim preduzećima, koja su listom – pred bankrotom. Banke, koje su u većinskom državnom vlasništvu, ostaće državne, uprkos zahtevima međunarodnih finansijskih organizacija koje traže od Slovenije da privatizuje svoje četiri velike banke, koje čine 80 odsto njihovog bankarskog sistema. Kada se na takav zahtev oglasi premijerka, pa kaže: „Želja mi je da privatizujemo jednu banku” – nije li jasno da tu, barem za sada, neće biti promena?

Pa, ipak, neće Slovenija tako lako da bankrotira. Najpre, štiti ih članstvo u Evropskoj uniji, i još više – članstvo u Evropskoj centralnoj banci. A štiti ih i to što su pragmatični. Ako drugačije ne bude išlo, privatizovaće oni i privredu i banke – i ostaće u očima sveta „mala Švajcarska”.

Neki burazeri znaju kako se radi, a neki – ne znaju.

Profesorka Ekonomskog fakulteta, članica CLDS-a