Bespuće Crvene zvezde

Na Fudbalski klub Crvena zvezda se sručila nova nevolja. Na početku priprema za narednu sezonu napustio ju je trener Portugalac Sa Pinto.

Time se potvrđuje da se kida tamo gde je tanko. Nekadašnji evropski prvak je u dugovima do guše, već šest godina nije bio prvak, što je najduže u klupskoj istoriji, sa sopstvenim igračima se poteže po sudovima, javna je tajna da u samom rukovodstvu nisu jedinstveni kojim putem dalje...

Na ovaj slučaj sa Zvezdom bi moglo da se gleda i šire. Ne isključivo kao na muke slavnog kluba nego na to kako se stvara vrzino kolo i koliko je teško da se izađe iz njega.

Kad neko, ko se popeo visoko, a Zvezda je 1991. dodirnula nebo, počne da klizi, niko tada i ne sluti gde to može da odvede . Uostalom, ko je u to doba mogao da nasluti da će i Jugoslaviju da zadesi ono što ju je zadesilo, da će privredni giganti da dožive slom, da će kultura da gubi nadmetanje s potkulturom i nekulturom, da će fudbaleri da se klanjaju pred navijačima...

Ta putanja nadole nije vertikalna. Ima blagi nagib, pa se u početku i ne primećuje da je to, u stvari, pad.

Crvena zvezda se najpre navikla da ne igra u evropskim kupovima iako je za razliku od svih jugoslovenskih klubova svake godine igrala u Kupu šampiona, Kupu kupova ili Kupu Uefe, nego bi gotovo redovno, kako se to u sportu kaže, „prezimila u Evropi”.

Zvezda iz Evrope nije ispala svojom krivicom. Bio je to jedan od načina da se kazni naša zemlja. „Crveno-beli” nisu imali srca da drže velike fudbalere u izolaciji koja je nametnuta našem sportu, pa se moćan tim rasturio. Nestao je tada i visoko postavljeni cilj – ono za šta je i s čime je Zvezda decenijama živela.

A bez njega je Crvena zvezda išla nizbrdo poput auta kome za tu vrstu kretanja nisu potrebni ni motor, ni gorivo, pa čak ni vozač. Da to nije vožnja nego sunovrat postalo je jasno mnogo kasno. Kao što je i uzbuna zbog izbijanja ekonomske krize dignuta tek kad je ona već poplavila svet.

Pod uticajem spoljašnjih činilaca i Crvena zvezda je počela da se menja prihvatajući ono što je u „trendu” i potiskujući ono što je njena suština.

U naše vreme se traže reforme i teško onome ko se makar na rečima suprotstavi tom talasu. Nažalost, tu su promene uglavnom same sebi svrha, a ne šta se njima postiže.

Zvezda je počela prebrzo da menja sve: predsednike, trenere, igrače... Čak ni grb nije bio pošteđen. Olako je uzimala kredite, više je ulagala u sve drugo nego u svoj stručni rad...

Njoj sada nije potreban toliko veliki trener, koliko trener koji neće da ustukne pred teškoćama. Njoj nije potrebno rukovodstvo koje će da traži ulazak u Ligu šampiona, nego da je obnavlja iz temelja. Njoj će samo da smetaju njeni navijači, koji će svoje želje, zasnovane na Bariju i Tokiju, da joj nameću kao cilj.