Datum za Srbiju će sadržati jasne uslove

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Uprkos jakoj diplomatskoj aktivnosti srpskih zvaničnika i mnogobrojnim pohvalama i podršci evropskih zvaničnika, i dalje se ne može sa sigurnošću tvrditi da će šefovi država i vlada Evropske unije 28. juna Srbiji odobriti tačan datum početka pregovora o pridruživanju EU ili će možda to biti samo vremenski okvir u kojem bi ti pregovori mogli da počnu – ali pod uslovom da se ispune i najsitniji detalji Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.

Visoka predstavnica EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton je u jučerašnjem obraćanju novinarima rekla da je „Srbija ispunila svoje i da je sada na redu EU da ispuni svoje”. Pozdravivši premijera Srbije Ivicu Dačića, uz poruku da mu je „Brisel druga kuća”, Eštonova je rekla da je „izuzetno zadovoljna zaključcima Saveta ministara koji su poručili Evropskom savetu da se odmah sa Srbijom otvore pristupni pregovori i preporučili januar kao konkretan i najkasniji datum”.

Premijer Dačić je zahvalio Eštonovoj, ističući da je „ona održala svoje obećanje, a malo je bilo posrednika u dijalogu koji su održali svoje obećanje”.

 „Za nas je najbitnije da Srbija dobije bezuslovnu odluku. To znači da nema novih uslova i da nema novih sednica raznih komiteta i saveta koji bi ponovo potvrđivali tu odluku. Ukoliko bude ovako kako je predloženo (od Saveta ministara), mislim da će to biti jedna istorijska odluka”, rekao je Dačić posle sastanka sa Eštonovom, dodavši da će Srbija nastaviti sprovođenje svega dogovorenog u dijalogu s Prištinom. „Srbija mora da se okrene novim pregovorima, onima o članstvu u EU. I da znate, mi ne želimo da te razgovore vodimo 10 godina, već da što pre uđemo u EU – za četiri, pet godina.”

Da insistiranje na „bezuslovnoj odluci” nije samo retorika, svedoči prekjučerašnja rasprava na sastanku Saveta ministara u Luksemburgu i predlog zaključaka koji je upućen Evropskom savetu. Naime, osim poziva Evropskom savetu da odluči o datumu za početak pregovora u skladu sa preporukom Saveta ministara za održavanje prve međuvladine konferencije sa Srbijom najkasnije januara 2014. godine, Savet ministara je u svojim zaključcima uneo i jednu novinu u dosadašnjoj proceduri EU: Evropski savet je pozvan da odluči i da li želi da potvrdi pregovarački okvir koji uobičajeno usvaja samo Savet ministara EU. Inače, bez pregovaračkog okvira nije moguće sazvati međuvladinu konferenciju, koja predstavlja zvanični početak pregovora o pristupanju EU.

Ukoliko Evropski savet prihvati ove preporuke, to bi bilo prvi put da se u ovom procesu podiže nivo odlučivanja. Štaviše, to bi i usporilo odlučivanje jer se Savet ministara sastaje svakog meseca, a Evropski savet uobičajeno samo četiri puta godišnje.

Prema rečima Roze Balfur, eksperta Centra za evropsku politiku u Briselu, sve je ovo posledica ekstremnog opreza i skepticizma Nemačke kada je u pitanju proširenje EU.

„To smo najbolje videli sada na primeru Turske kada je doneta odluka da im se otvori novo poglavlje u pregovorima, ali tek kad Evropska komisija uradi novi godišnji izveštaj i potom Savet ministara ponovo odluči o tome. Što znači, poglavlje im nije ni otvoreno. Sa Srbijom je drugačije, ali je uzrok i dalje isti i leži u uvećanom nemačkom skepticizmu prema proširenju”, kaže za „Politiku” Balfurova i dodaje da to najbolje pokazuju mnogobrojne debate u nemačkom Bundestagu. „Zbog svega toga se koriste te diplomatske formulacije koje služe da se, s jedne strane, umiri evroskepticizam među nemačkim poslanicima tako što će se ceo proces odložiti komplikovanijom procedurom, a s druge strane, da se ipak nastavi proces proširenja EU.”

Uprkos predlogu zaključaka o davanju datuma Srbiji, Evropski savet može da donese bilo koju odluku, pa i to da odlučivanje o davanju datuma odloži za decembarski samit. Balfurova kaže da je prekjuče sve izgledalo kao da će odluka o datumu biti odložena za decembar, ali od juče je sigurna da će 28. juna ipak biti određen datum početka pregovora.

„Uverena sam da će u petak biti određen datum početka pregovora Srbije i EU, a samo je pitanje kakvu će formulaciju naći za to. Kakva god ona bila, sigurno je da će podrazumevati da pre početka pregovora Srbija ispuni i najsitnije detalje Briselskog sporazuma. I to neće biti novi uslov za Srbiju jer je, na primer, sporazum o telekomunikacijama preduslov za otvaranje pregovora Srbiji istaknut još u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2011. A kao što znamo, Beograd i Priština još nisu postigli sporazum u ovoj oblasti”, kaže ona dodajući da je neophodno da se ubrzaju i depolitizuju pregovori na tehničkom nivou, jer ne mogu premijeri da rešavaju svaku sitnicu. „Biće teško primeniti sve stavke sporazuma na severu Kosova, ali samo to će omogućiti Srbiji da ne bude zaustavljena na putu ka pregovorima.”

Nenad Radičević

---------------------------

Mogući redosled poteza

Ukoliko Evropski savet u petak potvrdi predlog zaključaka Saveta ministara, redosled poteza je sledeći:

– EK počinje eksplanatorni skrining, odnosno dubinsko snimanje svih reformi i usklađenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim zajedničkim pravnim tekovinama (traje nekoliko meseci),

– EK počinje da priprema pregovarački okvir EU za pregovore sa Srbijom (traje nekoliko meseci, ali je moguće završiti ga do oktobra),

– Savet ministara potvrđuje pregovarački okvir EU,

– Evropski savet potvrđuje pregovarački okvir EU (najranije moguće u decembru),

– Međuvladinom konferencijom članica EU i Srbije i zvanično počinju pregovori.

Moguće je i da Evropski savet ne donese odluku o određivanju tačnog datuma početka pregovora, ali da ovlasti EK da počne skrining i pripremu pregovaračkog okvira. U tom slučaju Evropski savet bi najranije u decembru odlučivao o određivanju konkretnog datuma početka pregovora.

--------------------------------

Barozo: Komisija je uz Srbiju

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izrazio je juče nadu da će Srbija u petak dobiti dobre vesti o početku pristupnih pregovora sa EU. Posle razgovora sa Ivicom Dačićem, Barozo je napomenuo da Srbija mora da nastavi da sprovodi sporazum s Prištinom, kao i da sprovodi unutrašnje reforme, prvenstveno u oblasti vladavine prava.

„Moja poruka vama i narodu Srbije, uoči veoma dobre i istorijske odluke, jasna je – Evropska komisija stoji uz Srbiju na njenom evropskom putu – poručio je Barozo.

Osim sa Barozom i Eštonovom, Dačić se juče u okviru službene posete Briselu sastao i sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i javnu upravu Marošem Šefčovićem, kao i sa nekoliko evropskih komesara.