Građevinarstvo u tranziciji

Po statističkim podacima, građevinarska proizvodnja u našoj zemlji već dve godine beleži pad od čak 20 odsto godišnje. Poznato je da ova industrijska grana, kada radi, upošljava od 40 do 45 odsto ostalih delatnosti i zato ovaj podatak ozbiljno zabrinjava, posebno kada je u pitanju stambena izgradnja.

Ovo znači da će doći do novog velikog otpuštanja radnika, gašenja proizvodnih pogona industrije građevinskog materijala i opreme. Prenapregnuti državni budžet moraće da obezbeđuje socijalnu pomoć novoj armiji radnika koji ostaju bez posla.

Za rešavanje ovih problema ne postoji čarobni štapić niti je moguće da se u postojećim uslovima krize spas traži na inostranom tržištu. Mada za neupućene to zvuči primamljivo.

Da malo osvežimo sećanje na vreme (1965–1990) kad je naše građevinarstvo imalo najveći prosperitet. U Srbiji se tada gradilo i po 40.000 stanova godišnje, i to samo u društvenom sektoru, a u Beogradu 12.000–13.000 stanova.

U istom periodu, moćno građevinarstvo višak svojih proizvodnih kapaciteta plasiralo je u inostranstvu. U zemlji su se gradili, pored stanova, mnogi industrijski objekti i fabrike, termo i hidro centrale, pregrađivao se Dunav najvećom branom u zemlji, podizali su se mostovi.

U vreme prosperiteta, građevinske firme su se za velike projekte izvan granica naše zemlje udruživale u asocijacije, svojim referencama ispunjavale su uslove za dobijanje velikih poslova. Osvajale su tržišta Bliskog istoka, severne Afrike, Azije, rusko i istočnoevropsko tržište...

Ovo je bilo moguće jer su preduzeća bila opremljena najsavremenijom tehnologijom, imala su svoje stručnjake, a bila su i solventna za dobijanje bankarskih garancija. U kratkom periodu od samo nekoliko godina sa gradilišta u inostranstvu u zemlju slivao se profit koji je u zlatnom periodu iznosio i do dve milijarde dolara godišnje.

Šta sada da se radi? Isti smo narod, vredni i radni kao što je to bila i prethodna generacija, ali se ne snalazimo u ovoj tranziciji, ne uspevamo da pronađemo puteve za obnovu našeg građevinarstva kao temeljne privredne grane svuda u svetu.

Našoj vladi se deklarativno nude poslovi u inostranstvu, prijateljske zemlje to nude kao pomoć da se uposle naši kapaciteti u uslovima ekonomske krize, ali treba biti realan – sve dok se građevinarstvo ne obnovi, iluzorno je drugima nuditi naše građevinske usluge.

Navodimo, u vezi s tim, i jedno iskustvo iz EU. Početkom marta ove godine francuskom predsedniku su stručnjaci i savetodavci predstavili plan privrednog razvoja u 2013. u kome je navedeno da će bruto industrijski proizvod zbog krize, u odnosu na prošlu godinu, biti smanjen za 0,5 odsto.

Na pitanje predsednika šta treba činiti da do ovog smanjenja ne dođe, stručnjaci su ga savetovali da odmah poveća godišnji plan za izgradnju socijalnih stanova – za novih 500.000.

Savet je prihvaćen. Tako je građevinarstvo dobilo zadatak da izgradnjom stanova bude zamajac za razvoj ostale industrije.

Diplomirani inženjer, arhitekta