Datum nije fatum

Ponizno molim Vladu Srbije da građanstvo ovdašnje više ne maltretira Datumom. A zna se kojim Datumom. On je uvek u neraskidivoj vezi sa našom voljom i željom da budemo Evropa.

Priznajem, ovo nije jedina vlast koja nas maltretira Datumom. Radile su to i manjinska vlada Koštunice i većinska vlada Cvetkovića.

Zakeram na Datumu zato što je juče oko 14 časova bilo pitanje da li Evropski savet nešto dodatno u decembru odlučuje – kao što je nemački precizno „Politika” objavila – ili ne odlučuje. Gle čuda: Evropski savet neće ODLUČITI nego će POTVRDITI i... nigde ne piše da će to da bude u decembru.

Dakle, u oktobru je moguće da Srbiji zapadne čaša meda i da tada bude doneta odluka da počinju pregovori o pristupanju – možda u decembru ove godine, možda u januaru naredne, možda ko zna kada.

Kada vidim ovoliko „milosrđe“ Evropske unije, ne znam da li da plačem ili da se smejem. Jer, ova formulacija znači samo jedno: nemački uslovi (pogledajte jučerašnju „Politiku”) nisu promenjeni, samo nisu navedeni u jučerašnjoj odluci Evropskog saveta.

Zato se vraćam priči „Datum nije fatum“. Zamislite kako bi to odvratno bilo da se već početkom oktobra ili novembra ponovo sapletemo o isti kamen, jer kineska poslovica kaže da se samo glup dva puta sapliće o isti kamen. I da tada krene novo nagađanje o Datumu: da li će Evropski savet potvrditi da Srbija započinje pregovore o pridruživanju u januaru ili će ponovo da ih odloži. I zamislite da nam opet razni belosvetski saopštavaju da jesu za nas, da jesu da mi dobijemo Datum odmah i sad, a da nas ovi naši sadašnji – Dačić, Vučić, Dinkić – ubeđuju kako im Nemačka veruje više nego što je ikada verovala prethodnim – Tadić, Dačić, Dinkić (primetili ste da su dvojica i prethodni i sadašnji).

O tome koliko mi verujemo Nemcima, odnosno EU, a koliko oni nama, upamtite šta je Dačić rekao: „Mislimo da nas stalno ucenjuju, da nemaju dovoljno poverenja u nas i ne u nas, većni u sve prethodne vlade. Imamo li mi poverenja u njih – isto tako malo.“

Ovo je sada mesto – poverenje i nepoverenje, kako se EU ponaša prema nama – gde ovdašnji komentari počinju. E, ovaj će komentar imati sasvim drugu poruku. Nisu bitni Oni, nije bitan Datum, jedino smo važni Mi i pitanje šta Srbija hoće.

Ako Srbija hoće da uredi sebe kao što su uređena društva u državama EU, onda nas baš briga za poverenje i datum. Onda mi gradimo srpsko društvo po standardima EU za koje mislimo da su bolji od principa na kojima postoje društva u SAD, Kini, Alžiru, Čileu... Onda su i Datum i poverenje naše unutrašnje pitanje: da li mi stvarno hoćemo i možemo da napravimo takvo društvo. I krivica je onda samo naša. Za to da li hoćemo i da li možemo ne mogu da budu krivi ni Nemci ni EU.

Što se mene tiče, društvo u kome standarde određuju tabloidi i „Farma“ – neće da bude  Evropa. Društvo koje hoće da bude Evropa zasniva se pre svega, kako kaže Latinka Perović, na pravu i moralu.