Датум није фатум

Понизно молим Владу Србије да грађанство овдашње више не малтретира Датумом. А зна се којим Датумом. Он је увек у нераскидивој вези са нашом вољом и жељом да будемо Европа.

Признајем, ово није једина власт која нас малтретира Датумом. Радиле су то и мањинска влада Коштунице и већинска влада Цветковића.

Закерам на Датуму зато што је јуче око 14 часова било питање да ли Европски савет нешто додатно у децембру одлучује – као што је немачки прецизно „Политика” објавила – или не одлучује. Гле чуда: Европски савет неће ОДЛУЧИТИ него ће ПОТВРДИТИ и... нигде не пише да ће то да буде у децембру.

Дакле, у октобру је могуће да Србији западне чаша меда и да тада буде донета одлука да почињу преговори о приступању – можда у децембру ове године, можда у јануару наредне, можда ко зна када.

Када видим оволико „милосрђе“ Европске уније, не знам да ли да плачем или да се смејем. Јер, ова формулација значи само једно: немачки услови (погледајте јучерашњу „Политику”) нису промењени, само нису наведени у јучерашњој одлуци Европског савета.

Зато се враћам причи „Датум није фатум“. Замислите како би то одвратно било да се већ почетком октобра или новембра поново саплетемо о исти камен, јер кинеска пословица каже да се само глуп два пута саплиће о исти камен. И да тада крене ново нагађање о Датуму: да ли ће Европски савет потврдити да Србија започиње преговоре о придруживању у јануару или ће поново да их одложи. И замислите да нам опет разни белосветски саопштавају да јесу за нас, да јесу да ми добијемо Датум одмах и сад, а да нас ови наши садашњи – Дачић, Вучић, Динкић – убеђују како им Немачка верује више него што је икада веровала претходним – Тадић, Дачић, Динкић (приметили сте да су двојица и претходни и садашњи).

О томе колико ми верујемо Немцима, односно ЕУ, а колико они нама, упамтите шта је Дачић рекао: „Мислимо да нас стално уцењују, да немају довољно поверења у нас и не у нас, већни у све претходне владе. Имамо ли ми поверења у њих – исто тако мало.“

Ово је сада место – поверење и неповерење, како се ЕУ понаша према нама – где овдашњи коментари почињу. Е, овај ће коментар имати сасвим другу поруку. Нису битни Они, није битан Датум, једино смо важни Ми и питање шта Србија хоће.

Ако Србија хоће да уреди себе као што су уређена друштва у државама ЕУ, онда нас баш брига за поверење и датум. Онда ми градимо српско друштво по стандардима ЕУ за које мислимо да су бољи од принципа на којима постоје друштва у САД, Кини, Алжиру, Чилеу... Онда су и Датум и поверење наше унутрашње питање: да ли ми стварно хоћемо и можемо да направимо такво друштво. И кривица је онда само наша. За то да ли хоћемо и да ли можемо не могу да буду криви ни Немци ни ЕУ.

Што се мене тиче, друштво у коме стандарде одређују таблоиди и „Фарма“ – неће да буде  Европа. Друштво које хоће да буде Европа заснива се пре свега, како каже Латинка Перовић, на праву и моралу.