Vojni ugovor

Priština i Tirana sklopile su sporazum o vojnoj saradnji koji omogućava razmenu borbenih jedinica. To jest da albanske oružane snage budu prisutne na Kosovu, a kosovske bezbednosne snage, ili kako god ih nazvali, borave u Albaniji.

Ova druga opcija, da kosovske snage budu prisutne u Albaniji, nije nešto što bi nas posebno brinulo, ali prva mogućnost svakako jeste nešto o čemu treba razmišljati i zauzeti stav. Tu našu zabrinutost ne dele Brisel i Vašington, koji Kosovo očigledno tretiraju kao suverenu državu, istina sa nekim oblicima stranog protektorata, ali kao državu koja ima pravo da sklapa sve, pa i vojne sporazume sa drugim državama. I to bez obzira na stav pet zemalja članica EU koje još nisu priznale Kosovo.

Da podsetim da je Albanija, u vreme kada još nije bila članica NATO-a, imala bilateralan ugovor o vojnoj saradnji sa Turskom, članicom NATO-a, vrlo sličan ovom najnovijem između Tirane i Prištine. Po tom albansko-turskom ugovoru takođe je predviđen boravak borbenih snaga jednih kod drugih, što mu sada kada je i Albanija članica NATO-a dođe kao nešto sasvim normalno. Ipak, simptomatično je kako se obrazac ranijeg albansko-turskog vojnog ugovora sada preslikava na ugovor Priština–Tirana.

Koje su moguće implikacije? Priština će sada dobiti praktično direktnu vojnu pomoć od Albanije u vidu obuke, školovanja i opremanja svoje vojske. Što bi se oko toga zamajavali Nemci, Britanci i Amerikanci, navlačili na sebe gnev Srba, kada to mogu da urade mnogo jeftinije braća iz Albanije. To je isti narod i saradnja dve vojske samo je stepenik u projektu „Velika Albanija“, koji ide svojim tokom, bez obzira na sve demantije zvanične Tirane tog pitanja.

Naše prve zvanične reakcije na ovaj vojni sporazum jesu „da je NATO garant bezbednosti Srba na severu Kosova, i da se na tom delu Kosova neće pojavljivati snage Kosova, kako god se one zvale“. Garancije za mir i bezbednost na Kosovu dao je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.

No, i vojska Albanije jeste NATO. Na Kosovu je sada devet vojnika iz sastava te vojske (pored 542 austrijska, 150 portugalskih, 308 slovenačkih, 760 američkih, 1.249 nemačkih, 393 turska vojnika, NATO na Kosovu drži 5.565 vojnika iz 30 zemalja). Priština ima pravo da predloži, naravno u konsultacijama sa NATO-om i UN, ko može da čini snage Kfora, a na kom delu teritorije Kosova će te snage biti stacionirane – to isključivo odlučuje samo NATO.

Mogu li na severu Kosova, hipotetički, da se jednog dana pojave albanske regularne jedinice pod oznakama Kfora? Ne treba očekivati da se u nekom skorijem vremenu na severu Kosova pojave vojnici iz Albanije, to bi sada ipak bilo previše. Ali – u budućnosti?
Šta mi možemo da uradimo povodom toga? Da pratimo stvari, uputimo poneko pitanje onima iz NATO-a i čekamo da vidimo „šta će da bidne“...