Ribolovačke svađe na Gruži

Kragujevac – Jedno državno preduzeće, "Srbijavode", smatra da se objekti, ukoliko ispunjavaju uslove, mogu legalizovati, dok je druga republička institucija, sanitarna inspekcija, zabranila izgradnju, a protiv investitora podnela prekršajnu prijavu. Tako trenutno stoje stvari sa ribarskim etno-selom na obali Gružanskog jezera, koje je tu počelo da se pomalja pre dve godine, kada je Nenad Luković, na radu u Engleskoj, odlučio da se vrati u rodni kraj i, kako kaže njegov pravni zastupnik, pomogne razvoju opštine Knić.

Međutim, predstavnici vlasti u Kniću svog zemljaka nisu dočekali sa hlebom i solju, već su, posle intervencije kragujevačkog JKP "Vodovod i kanalizacija", izdali rešenje o rušenju 13 drvenih kućica, namenjenih za smeštaj ribolovaca. pošto se sa gružanske akumulacije vodom za piće, kako kažu u "Vodovodu", snabdeva pola miliona ljudi, u spor se uključila i republička sanitarna inspekcija. Zbog ugrožavanja zdravstvene ispravnosti vode, kako je navedeno u rešenju, ova institucija je investitoru zabranila dalje radove. Još dodaju da su se samo pridržavali zakona i Pravilnika o određivanju i održavanju zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće.– Ribarsko etno-selo je niklo u užoj zoni sanitarne zaštite, koja se prostire na 500 metara oko akumulacije. U toj zoni nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje uređaja i vršenje radnji koje na bilo koji način mogu zagaditi vodu. Uostalom, investitor nije ni dobio dozvolu za gradnju – kaže za "Politiku"republički sanitarni inspektor Milan Slović.

Međutim, Nenad Đorović, pravni zastupnik investitora Lukovića, poziva se na odluku JP "Srbijavode" i kaže da je opština Knić sada dužna da izda dozvole i odobrenje za gradnju, kao i da su se stvorile mogućnosti za legalizaciju već izgrađenih kućica.– U poslednjem dopisu preduzeća "Srbijavode" jasno stoji da se objekti, ukoliko ispunjavaju uslove, mogu legalizovati, a naše ribarsko selo je izgrađeno i po višim standardima od propisanih. To je, valjda, shvatila i vlast u Kniću, koja je, i pored izdatog rešenja, odustala od rušenja kućica. To je dobar znak, a mi imamo strpljenja – kaže Đorović za naš list.

Prema njegovim rečima, namera investitora je da pomogne razvoj rodnog kraja.– Naša namera je da u ribarsko selo dovedemo pecaroše iz cele Evrope. Iz Engleske već imamo pozive, a konaktirali smo i ambasade drugih zemalja. Tako ćemo podstaći razvoj turizma u knićanskoj opštini, a to će dovesti i do zapošljavanja ljudi. Ne znam kako neko može da bude protiv toga – veli Đorović.

Budući da je njegovo ime često pominjano u protekle dve godine u vezi sa ovim sporom, Bratislav Nikolić, predsednik opštine Knić, kaže za "Politiku" da mu je "sve dozlogrdilo" i da će sačekati da "slonovi odluče ko je u pravu".– Izdali smo rešenje o rušenju kućica, ali posle svih dopisa od državnih preduzeća i republičkih institucija, odlučili smo da sačekamo sa realizacijom. Neka više instance vide šta će sa ribarskim selom i da li ono može da ostane. Ako kažu da je u redu, nećemo ga rušiti – kaže Nikolić.

I dok bi investitor da ulaže u turizam, dotle kragujevački "Vodovod", kako kažu u tom preduzeću, mora da vodi brigu o ispravnosti vode za piće.– Valjda je to najpreče. Sa gružanske akumulacije se vodom za piće snabdeva oko pola miliona stanovnika Kragujevca i drugih mesta. Ne znam zašto u opštini Knić i zašto ne realizuju rešenje o rušenju. Objekti su sazidani bez dozvole i u zoni uže sanitarne zaštite. Ako to nije dovoljno, ne znam šta još treba da se desi. Ovako nešto se dešava prvi put od izgradnje Gružanskog jezera – kaže za naš list direktor preduzeća Obren Đetković.

Đetković ističe da sada o svemu treba da odluči Vrhovni sud, ali dodaje da "tu ima problema", pošto je investitor u Engleskoj, pa "ne može da mu se uruči poziv".– Ako nas vlasnik, a to je državno preduzeće "Srbijavode", nije tužilo, ne znam kako je to mogao da uradi kragujevački "Vodovod", koji je samo korisnik – odgovara Đorović, pravni zastupnik investitora Lukovića.

Dok se ovaj slučaj konačno ne razreši, i dalje će na obalama Gružanskog jezera biti bespravne gradnje i drugih nelegalnih aktivnosti. Međutim, propisivanje preciznih ekoloških i graditeljskih standarda u takvim situacijama, znatno bi pomoglo uvođenju reda u ovu oblast. Bez toga, i dalje će se sve rešavati – od slučaja do slučaja.