Риболовачке свађе на Гружи

Крагујевац – Једно државно предузеће, "Србијаводе", сматра да се објекти, уколико испуњавају услове, могу легализовати, док је друга републичка институција, санитарна инспекција, забранила изградњу, а против инвеститора поднела прекршајну пријаву. Тако тренутно стоје ствари са рибарским етно-селом на обали Гружанског језера, које је ту почело да се помаља пре две године, када је Ненад Луковић, на раду у Енглеској, одлучио да се врати у родни крај и, како каже његов правни заступник, помогне развоју општине Кнић.

Међутим, представници власти у Книћу свог земљака нису дочекали са хлебом и сољу, већ су, после интервенције крагујевачког ЈКП "Водовод и канализација", издали решење о рушењу 13 дрвених кућица, намењених за смештај риболоваца. пошто се са гружанске акумулације водом за пиће, како кажу у "Водоводу", снабдева пола милиона људи, у спор се укључила и републичка санитарна инспекција. Због угрожавања здравствене исправности воде, како је наведено у решењу, ова институција је инвеститору забранила даље радове. Још додају да су се само придржавали закона и Правилника о одређивању и одржавању зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће.– Рибарско етно-село је никло у ужој зони санитарне заштите, која се простире на 500 метара око акумулације. У тој зони није дозвољена изградња објеката, постављање уређаја и вршење радњи које на било који начин могу загадити воду. Уосталом, инвеститор није ни добио дозволу за градњу – каже за "Политику"републички санитарни инспектор Милан Словић.

Међутим, Ненад Ђоровић, правни заступник инвеститора Луковића, позива се на одлуку ЈП "Србијаводе" и каже да је општина Кнић сада дужна да изда дозволе и одобрење за градњу, као и да су се створиле могућности за легализацију већ изграђених кућица.– У последњем допису предузећа "Србијаводе" јасно стоји да се објекти, уколико испуњавају услове, могу легализовати, а наше рибарско село је изграђено и по вишим стандардима од прописаних. То је, ваљда, схватила и власт у Книћу, која је, и поред издатог решења, одустала од рушења кућица. То је добар знак, а ми имамо стрпљења – каже Ђоровић за наш лист.

Према његовим речима, намера инвеститора је да помогне развој родног краја.– Наша намера је да у рибарско село доведемо пецароше из целе Европе. Из Енглеске већ имамо позиве, а конактирали смо и амбасаде других земаља. Тако ћемо подстаћи развој туризма у книћанској општини, а то ће довести и до запошљавања људи. Не знам како неко може да буде против тога – вели Ђоровић.

Будући да је његово име често помињано у протекле две године у вези са овим спором, Братислав Николић, председник општине Кнић, каже за "Политику" да му је "све дозлогрдило" и да ће сачекати да "слонови одлуче ко је у праву".– Издали смо решење о рушењу кућица, али после свих дописа од државних предузећа и републичких институција, одлучили смо да сачекамо са реализацијом. Нека више инстанце виде шта ће са рибарским селом и да ли оно може да остане. Ако кажу да је у реду, нећемо га рушити – каже Николић.

И док би инвеститор да улаже у туризам, дотле крагујевачки "Водовод", како кажу у том предузећу, мора да води бригу о исправности воде за пиће.– Ваљда је то најпрече. Са гружанске акумулације се водом за пиће снабдева око пола милиона становника Крагујевца и других места. Не знам зашто у општини Кнић и зашто не реализују решење о рушењу. Објекти су сазидани без дозволе и у зони уже санитарне заштите. Ако то није довољно, не знам шта још треба да се деси. Овако нешто се дешава први пут од изградње Гружанског језера – каже за наш лист директор предузећа Обрен Ђетковић.

Ђетковић истиче да сада о свему треба да одлучи Врховни суд, али додаје да "ту има проблема", пошто је инвеститор у Енглеској, па "не може да му се уручи позив".– Ако нас власник, а то је државно предузеће "Србијаводе", није тужило, не знам како је то могао да уради крагујевачки "Водовод", који је само корисник – одговара Ђоровић, правни заступник инвеститора Луковића.

Док се овај случај коначно не разреши, и даље ће на обалама Гружанског језера бити бесправне градње и других нелегалних активности. Међутим, прописивање прецизних еколошких и градитељских стандарда у таквим ситуацијама, знатно би помогло увођењу реда у ову област. Без тога, и даље ће се све решавати – од случаја до случаја.