Beg u ,,svetlu” budućnost

„Kad Zapadna Morava bude plovna, luka će biti u selu Sirči kod Kraljeva. Taman ću do svastike i pašenoga moći brodom, jedino ako me ovom rekonstrukcijom Vlade Srbije ne iznevere pa novi ministar od tog projekta odustane”. Tako, u ironičnom i šaljivom tonu, jedan Kraljevčanin komentariše ideju ministra Bačevića, inače Kraljevčanina, o realizaciji projekta plovnog puta o Dunava do Egeja.

Pored budućeg plovidbe brodom ljudi sa ovog područja trebalo je još početkom prošle godine i u vazduh da se vinu. Na vojnom aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva građeni su novi objekti kako bi odatle poletati i tu sletali i civilni avioni. Aerodrom je tadašnja vlast čak dva puta otvarala, na pistu je sleteo i predsednik države Boris Tadić, ali još nijedan „civil”. Umesto uspostavljanja civilnog avio saobraćaja događa se da i ,,aktuelni” to odlaže najavljujući još gradnju velikog kargo centra...

Među ovakvim projektima budućnosti, od kojih pojedine ovde svrstavaju i u „sajens fikšn” oblast (naučna fantastika) sigurno je

Kraljevgrad u Kraljevu. To su kraljevački „naprednjaci” lansirali još tokom minule izborne kampanje, a ideja je nedavno i zvanično promovisana. Prema toj zamisli, nadomak srednjovekovnog grada Magliča, udaljenog dvadesetak kilometara od Kraljeva, biće podignute kule i tvrđave, a u njima radionice, galerije, kongresni centri, tržnice, klubovi, restorani... i hotel sa osam stotina ležajeva. I, tu, vele, treba godišnje da dođe oko tri stotine hiljada ljudi... Otkud toliko turista i ko će to da plati odmah je na usnama građana Kraljeva? To se još ne zna, samo je poznato da za gradnju tog ,,starijeg i lepšeg” utvrđenja treba najmanje 25 miliona evra...

Treba, dakle, ceniti političare sa vizijom, one koji se nametnu kao prave vođe, koji za svoje ideje u početku nemaju podršku ni novinara ni plebsa, ali je pridobiju kasnije, najčešće realizacijom i opštim boljitkom.

Međutim, valjalo bi ponekad i da slete, izađu na suvo, siđu u narod iz kamenih tvrđava i ograda i susretnu sa činjenicama da se sada do pomenute Sirče putuje rasklimatanim i po dve decenije starim autobusima, da do Vrnjačke Banje voz ide samo povremeno i to najviše 40 kilometara na sat, da je u obližnjoj Mataruškoj Banji, dakle, na sredokarći puta između Kraljeva i budućeg Kraljevgrada, šest vila i odmarališta u stanju oronulosti. A, da se u jednom, jedva održavanom hotelu, i to usred sezone, odmara tek stotinak gostiju...

I još ponešto iz teške stvarnosti. U mnogim gradovima Srbije sva je manji broj zaposlenih, naročito onih koji, kako se to kaže, stvaraju novu vrednost. U Kraljevu, recimo, 25 hiljada „srećnika” ima radno mesto, ali u neprivredi 18, a u privredi sedam hiljada.

Stoga, ne sporimo i ne podstičemo pesimizam, treba vlast i da mašta i o budućnosti da razmišlja, ali postoji i sadašnji život koji je tu, nažalost sasvim drugačiji od „svetle” budućnosti.