Mladi šampioni i seniori gubitnici

Mi smo evropski prvaci u fudbalu! Jeste da su to igrači do 19 godina, ali zašto bismo gušili radost u sebi?! A pošto su oni naša budućnost zašto nas ne bi kroz neku godinu opet obradovali?

Imaju znanje, zrelost, borbenost, vole svoju zemlju... I baš mogu da služe kao primer svojim vršnjacima šta sve može Srbija. Zato ih i obasipamo, svako prema svojim mogućnostima, pažnjom, zahvalnošću, biranim rečima...

Nažalost, svaki ovakav podvig je i trijumf zaborava. Zaboravljamo ono što je bilo pre toga. Zaboravljamo, recimo, da smo imali i imamo pobednike matematičkih olimpijada. I zaboravljamo da Srbija to nije iskoristila. Osvajala su naša čuda od dece i zlatne medalje na velikim međunarodnim takmičenjima mladih naučnika. I gde smo u svetu nauke?

Uspesi u mlađim selekcijama nisu sami sebi svrha. Oni služe da se iz tih dragulja odaberu najblistaviji i da se nastavi njihovo brušenje. Zajedno s onima koji su neku godinu stariji od njih i s onima koji su mlađi i tek će da zablistaju.

Nevolje nastaju posle tapšanja po ramenu. Oko dece koja već čvrsto koračaju okupi se mnogo babica. I zato, kao po nepisanom pravilu, najveće uspehe postižu oni koji se pripremaju daleko od očiju javnosti i u tišini odlaze na nadmetanja s vršnjacima iz drugih zemalja. Tako je bilo s ovim fudbalerima omladincima, njihovim stručnim štabom i ljudima iz saveza koji su vodili brigu o njima.

Pitanje je kakve će pouke biti izvučene kad se ispije šampanjac iz pehara osvojenog na fudbalskom turniru najboljih evropskih omladinaca u Litvaniji.

Ako se to svede na lične odlike ove generacije, srpski inat, na to da smo najbolji kad hoćemo i slično, onda će ovo da bude samo blesak, a ne svetlo.

Međutim, ako pehar iz litvanske varoši Marijumpole ne bude naše zlatno tele, nego pokazatelj da u našim gradovima i selima rastu pupoljci koji ni u čemu ne zaostaju za onima iz najvećih svetskih bašti to može da promeni naše mišljenje o nama i našim mogućnostima.

Rečima „Ovo je Srbija” danas se ističe nešto što je bespovratno skrenulo s puta. Istanjili smo nit svoje originalnosti. Od sporta do kulinarstva kupujemo ili „krademo” gotove recepte, ne ohrabrujemo stvaraoce iz svojih redova, niti dovodimo originalne tvorce iz inostranstva, koji bi mogli da podignu nivo naših dostignuća.

Umesto takvih prizivamo finansijske mesije ili one, kako domaće, tako i strane, koji nam znanje, dobijeno iz ko zna koje ruke, prikazuju kao božje zapovesti.

I zato uprkos ovakvim pobedama kod nas trijumfuje zaborav. Ko se još seća da su evropski prvaci i vaterpolisti, odbojkaši, odbojkašice...