Raspored zvezda

Onaj lekar fatalista, ovako je obrazložio smrt male Anje pred njenom majkom: "Tja, gospođo, šta ćete, sudbina je tako htela!"
Znači li to da su susreti bolesnih ili zdravih ljudi sa lekarskim zanatom stvar visokog rizika? Pa ako sudbina bude na strani našeg lomnog života, onda dobro. Ako ne, ionako je sve u rukama sile koju nismo u stanju da pojmimo. Vreme je da i neki specijalisti saznaju da je bez kiseonika jako teško disati!
Slučaj devojčice koja je umrla zbog grube lekarske greške nije podoban za zataškavanje.

Već danima potresa srpsko zdravstvo, ali i emocije. Traži se odgovor na pitanje koje ostaje bez odgovora: Dokle seže pravo na lekarsku grešku? I drugo, još teže: može li se greška razumeti kao sastavni deo jedne ugledne profesije, koji se lagodno izbriše mračnim tabuom smrti?

Pred lekarom čovek je prinuđen da se pokaže u svoj svojoj lomnosti, one tajne slabosti koje ne ume da vidi, ili ne želi da pokaže sam, otkriva mu lekar, manje ili više delikatno. Jedan pisac, koji ne krije svoj gorki cinizam, kaže: "Sa mojim prijateljem, koji je doktor, pijemo viski do zore i ogovaramo druge naše prijatelje najgorim rečima. Ponekad ga odvučem kući i smestim u postelju, kad on ne zna za sebe. Desi se da i on približno slično odvuče mene doma. A za dan-dva, kad pred njim skinem odeću sve mislim da moje potrošeno telo vida sam Bog!"

Srpsko zdravstvo je godinama na granici kolapsa. Sve je preče od njega. I tamo gde se nešto gradi i radi, to neodoljivo podseća na realsocijalističku političku agitaciju

Privatne klinike su postale pomodni saloni skupog zdravlja. Ko ne želi da se gura sa pukom, da čeka danima na rutinski pregled, a još ima para da plati, ili mora, eno mu privatne lekarske prakse. Ta "lepša strana zdravlja" nudi udobnost, preglede i intervencije bez čekanja i prilične izdatke. Tako su privatni poliklinički saloni postali mesto zdravstvenog oduška nove srednje klase.

Ali, lekari ipak nisu bogovi, ma kako mislio onaj pijani pisac. Privatna praksa je postala savršen način za ubiranje para. Svaki specijalista, koji negde nešto znači, ima svoju "tezgu". No, da je jedna, ni po jada. Oni izvikaniji stvarno baldisaše od posla.

Lekarski esnaf je preko svake mere osetljiv na kritiku. Teško, ili skoro nikad neće priznati grešku kolege, iako ne osporava pravo na nju. Svaka smrt pacijenta može se nekako objasniti, ako ne sudbinom, a ono nekim razlogom kojim se laičkoj javnosti mogu začepiti usta. Šta zna pokojnik od čega je umro!

Ministarstvo zdravlja prosto imponuje svojom ležernošću. Reaguje isključivo "post festum", kad sve bude gotovo. A privatne klinike, sa čudotvornim intervencijama, od kojih bi i zdrave morao da uhvati strah za svoje skromne živote, reklamiraju se poput grand parade.

Ovaj tekst se bavi samo fatalnim greškama, bez primedbi na požrtvovanost većine radnika u zdravstvu. Tamo neki ljudi zaista čine čuda i vraćaju život i kad se gubi poslednja nada. Ove rečenice nisu protiv njih, nego u njihovu korist. Da se napravi razlika između časnih boraca za zdravlje i alavih trgovaca profesijom, koji su izneli na tezgu svoj negdanji ugled. Pa ko od njihovih mušterija ostane živ, znači da je imao dobar raspored zvezda.