Umesto „licem u lice” sada prete preko interneta

„Ima li ovde neko zainteresovan i naoružan da ubije Aleksandra Vučića?”, napisao je nedavno novinar Pavle Ćosić na svom „Fejsbuk” nalogu. Ćosić je ubrzo zbog pretnji upućenih prvom potpredsedniku Srbije priveden u policiju na informativni razgovor, gde se pravdao da je problematičan status na društvenoj mreži napisao u poremećenom stanju svesti.

Đorđe Višekruna, bivši funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) priveden je krajem maja ove godine zbog pretnji smrću, takođe, Aleksandru Vučiću. Višekruna je na „Fejsbuku” naveo da on neće otići sa vlasti bez metka. U policiji je tvrdio da je nevin i da su njegovo pisanje na „Fejsbuku” pogrešno protumačili.

Iako javnost uglavnom saznaje o pretnjama upućenim političarima i drugim javnim ličnostima – jer podsetimo, svojevremeno je na meti bio i Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, a nisu zaobiđene ni mnoge druge javne ličnosti – najčešće se putem društvenih mreža preti običnim građanima.

Branko Stamenković, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal kaže za „Politiku” da je tome doprineo razvoj i dostupnost interneta, samim tim i porast korisnika društvenih mreža preko kojih se sve više odvija svakodnevna komunikacija. Pretnje, koje su se ranije upućivale „licem u lice”, kaže Stamenković, sada se upućuju preko interneta, bilo putem elektronske pošte, raznih socijalnih mreža ili foruma. Primetan je, ocenjuje tužilac, i broj krivičnih prijava podnetih od javnih ličnosti, a upravo zbog pretećih poruka koje su im upućene na ovaj način.

Broj pretnji preko društvenih mreža se od 2010. godine, kada su one masovno ušle u upotrebu, povećava. Prema podacima Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, pre četiri godine krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti podnete su protiv 24 osobe, a prošle godine taj broj iznosio je 34. Samo u toku ove godine, krivične prijave zbog pretnji putem društvenih mreža napisane su protiv 10 osoba.

Problem nove vrste nasilja – digitalnog nasilja, prepoznao je i Centar za bezbedni internet, koji je u rad pustio sajt na adresi www.netpatrola.rs.

Na ovoj adresi građani mogu jednostavno i anonimno da prijave sadržaje na internetu za koje smatraju da nekog ugrožavaju, sadrže govor mržnje ili seksualno iskorišćavaju decu. Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine i telekomunikacija rekla je da je „Netpatrola” zamišljena kao mesto gde će građani i svi korisnici interneta i interaktivnih tehnologija imati priliku da prijave bilo kakav sadržaj, koji je štetan.

Sve prijave obrađuje operater, a one materijale za koje proceni da predstavljaju ozbiljne prekršaje prosleđuje policiji. U Centru za bezbedni internet napominju da podaci o onima koji su prijavili određeni sadržaj ostaju zaštićeni i da ni na koji način neće biti ugroženi zbog toga.

Netpatrolom upravlja Centar za bezbedni internet, koji je formirao Fond B 92, u saradnji sa Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i uz podršku Telenor fondacije.

----------------------------------------------------

Kada su pretnje ozbiljne

Da li su pretnje putem društvenih mreža ozbiljne ili ne procenjuje tužilac na osnovu svih prikupljenih podataka. Branko Stamenković objašnjava da se pri tome, pre svega, uzima u obzir da li je pretnja ostvariva, da li je učinilac preduzeo korake da ostvari te pretnje, kao i da li je oštećeni pretnje shvatio ozbiljno, odnosno da li se osetio ugroženim. Sve zavisi od slučaja do slučaja i istu pretnju, kaže tužilac, nije moguće u svakoj situaciji kvalifikovati kao „ozbiljnu”. Pretnje preko društvenih mreža se u najvećem broju slučajeva podvode pod krivično delo ugrožavanja sigurnosti za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Ako je ono učinjeno prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku vlade, članovima vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i novinaru, propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.