Уместо „лицем у лице” сада прете преко интернета

„Има ли овде неко заинтересован и наоружан да убије Александра Вучића?”, написао је недавно новинар Павле Ћосић на свом „Фејсбук” налогу. Ћосић је убрзо због претњи упућених првом потпредседнику Србије приведен у полицију на информативни разговор, где се правдао да је проблематичан статус на друштвеној мрежи написао у поремећеном стању свести.

Ђорђе Вишекруна, бивши функционер Српске напредне странке (СНС) приведен је крајем маја ове године због претњи смрћу, такође, Александру Вучићу. Вишекруна је на „Фејсбуку” навео да он неће отићи са власти без метка. У полицији је тврдио да је невин и да су његово писање на „Фејсбуку” погрешно протумачили.

Иако јавност углавном сазнаје о претњама упућеним политичарима и другим јавним личностима – јер подсетимо, својевремено је на мети био и Борис Тадић, бивши председник Србије, а нису заобиђене ни многе друге јавне личности – најчешће се путем друштвених мрежа прети обичним грађанима.

Бранко Стаменковић, посебни тужилац за високотехнолошки криминал каже за „Политику” да је томе допринео развој и доступност интернета, самим тим и пораст корисника друштвених мрежа преко којих се све више одвија свакодневна комуникација. Претње, које су се раније упућивале „лицем у лице”, каже Стаменковић, сада се упућују преко интернета, било путем електронске поште, разних социјалних мрежа или форума. Приметан је, оцењује тужилац, и број кривичних пријава поднетих од јавних личности, а управо због претећих порука које су им упућене на овај начин.

Број претњи преко друштвених мрежа се од 2010. године, када су оне масовно ушле у употребу, повећава. Према подацима Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал, пре четири године кривичне пријаве за угрожавање сигурности поднете су против 24 особе, а прошле године тај број износио је 34. Само у току ове године, кривичне пријаве због претњи путем друштвених мрежа написане су против 10 особа.

Проблем нове врсте насиља – дигиталног насиља, препознао је и Центар за безбедни интернет, који је у рад пустио сајт на адреси www.netpatrola.rs.

На овој адреси грађани могу једноставно и анонимно да пријаве садржаје на интернету за које сматрају да неког угрожавају, садрже говор мржње или сексуално искоришћавају децу. Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине и телекомуникација рекла је да је „Нетпатрола” замишљена као место где ће грађани и сви корисници интернета и интерактивних технологија имати прилику да пријаве било какав садржај, који је штетан.

Све пријаве обрађује оператер, а оне материјале за које процени да представљају озбиљне прекршаје прослеђује полицији. У Центру за безбедни интернет напомињу да подаци о онима који су пријавили одређени садржај остају заштићени и да ни на који начин неће бити угрожени због тога.

Нетпатролом управља Центар за безбедни интернет, који је формирао Фонд Б 92, у сарадњи са Министарством спољне и унутрашње трговине и телекомуникација и Министарством унутрашњих послова Републике Србије и уз подршку Теленор фондације.

----------------------------------------------------

Када су претње озбиљне

Да ли су претње путем друштвених мрежа озбиљне или не процењује тужилац на основу свих прикупљених података. Бранко Стаменковић објашњава да се при томе, пре свега, узима у обзир да ли је претња остварива, да ли је учинилац предузео кораке да оствари те претње, као и да ли је оштећени претње схватио озбиљно, односно да ли се осетио угроженим. Све зависи од случаја до случаја и исту претњу, каже тужилац, није могуће у свакој ситуацији квалификовати као „озбиљну”. Претње преко друштвених мрежа се у највећем броју случајева подводе под кривично дело угрожавања сигурности за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године. Ако је оно учињено према председнику Републике, народном посланику, председнику владе, члановима владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и новинару, прописана је казна затвора од шест месеци до пет година.