Portret bez rama: Bredli Mening

Tri godine od kada je javnost uopšte saznala ko je Bredli Mening (25), čini se kao da je ovaj redov američke vojske samo želeo da svetu predoči dve stvari – istinitu stranu američkih ratova u Iraku i Avganistanu, kao i to da se oseća kao žensko. Njegovo prvo saopštenje, nakon što je osuđen na 35 godina zatvora za odavanje oko 700.000 američkih poverljivih dokumenata „Vikiliksu”, skrenulo je pažnju javnosti na njegov lični život.

Izjavivši da želi da bude žena, da se zove Čelsi i da počinje s hormonskom terapijom, Mening je vratio fokus na svoj život pun izazova još od rođenja u mestašcu Kresent u Oklahomi. Njegova majka, po nacionalnosti Velšanka, opijala se u toku trudnoće, što je uslovilo da su kod njega, prema svedočenju kliničkog psihijatra, i sada prisutni simptomi takozvanog fetalnog alkoholnog sindroma. Već u dvanaestoj godini, kako kaže njegova sestra Kejsi, Bredli se suočio s majčinim pokušajem samoubistva, što je bilo samo jedna epizoda u uznemirujućoj slici njegovog odrastanja.

Sićušnog plavokosog dečaka to nije sprečilo da razvija svoj talenat za rad na kompjuterima, tako da je, kako tvrdi njegov otac, već u desetoj godini kreirao svoj prvi veb-sajt. Ali, razvod roditelja još više otežava njegov tinejdžerski život, ispunjen dilemama oko rodnog identiteta, usamljenošću i čestim emotivnim ispadima.

S majkom se seli u Hejverfordvest u Velsu, gde u srednjoj školi doživljava još veće probleme nego u Oklahomi, gde je bar imao dva prijatelja kojima je priznao da je homoseksualac. Tadašnji njegovi drugari u Velsu sada ga opisuju kao nekog ko je bio „veoma neobičan, veoma tvrdoglav, veoma političan, veoma pametan i veoma izražajan”. Uprkos tome, živeo je u atmosferi u kojoj, kako kaže, nije smeo da prizna da je gej, pri čemu je bio meta vršnjačkog maltretiranja, jer je bio feminiziran i jedini je u razredu imao američki akcenat.

Ipak, ne odustaje od kompjutera, tako da u sedamnaestoj odlučuje da napusti majku i vrati se u SAD, gde se zapošljava u jednoj softverskoj kompaniji. Tu se nije zadržao ni četiri meseca. Već iz drugog pokušaja uspeva da bude primljen u Vojsku SAD, kao obaveštajni analitičar.

Dok je za antiratne aktiviste „zviždač” koji je otkrio najmračniju stranu američkih ratova, za druge je izdajnik koji je pogazio vojničku zakletvu. Na sudu je dokazano da niko nije poginuo zbog Meningovog postupka, ali je svet, zahvaljujući njemu, video šokantan video-snimak zločina u kojem su američki vojnici u Bagdadu 2007. nasumičnom pucnjavom ubili desetak nenaoružanih ljudi, među kojima i novinare.

Bez obzira na to da li se oseća kao Bredli ili kao Čelsi, sasvim je sigurno da je, objavljujući snimak zločina, imao više hrabrosti, a neki bi rekli i muškosti, od svojih pretpostavljenih, koji nikad nisu procesuirali vojnike odgovorne za ovaj zločin. Zbog toga će i ostati upamćen kao heroj među savremenim „zviždačima”.