Svi minusi „busplusa”

Postoji laž, prokleta laž i statistika. Istinitost ove izreke potkrepljuje nedavno predstavljanje rezultata koje je elektronski sistem naplate karata i satelitske kontrole kretanja vozila javnog beogradskog prevoza, poznat kao „busplus”, postigao za godinu i po dana.

Bojan Bovan, sekretar za saobraćaj, zadovoljno je pre nekoliko dana konstatovao da je efekat uvođenja sistema „busplus” doneo Beogradu osam miliona evra više nego pre dve godine. Utvrdio je da se od tog novca mogu napraviti tri vrtića ili škole, kupiti gotovo 50 autobusa ili 200 novih ambulantnih vozila.

Svi ovi podaci, ma koliko impozantno deluju, u stvari su dokaz da je novi sistem naplate karata od 1. februara prošle godine, kada je počeo da se primenjuje, doživeo kolaps.

Kada se taj višak u kasi od osam miliona evra ili 880 miliona dinara podeli sa brojem meseci, lako je utvrditi da mesečno Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” i privatni prevoznici zajedno podele svega 74 miliona dinara.

To je malo novca, jer kada je počeo da se primenjuje „busplus” sistem,
tadašnji generalni direktor GSP-a Mileta Radojević naglasio da bi najveći beogradski prevoznik mogao da bude zadovoljan samo ukoliko se mesečno u njegovu kasu slije najmanje 250 miliona dinara.

Sada GSP dobija oko 50 miliona dinara, što je po kursu Narodne banke Srbije samo oko 435.000 evra. Koliko je to malo novca pokazuje upravo računica koju je napravila gradska uprava, po kojoj sva vozila GSP-a za jedan dan potroše 410.000 evra.

To praktično znači da je zahvaljujući primeni „busplusa” plaćen samo jedan dan mesečno rada GSP-a. Ako je to uspeh primene „busplusa”, šta bi onda beogradske vlasti proglasile za neuspeh?

Da bi prikrili neuspeh u letku štampanom u nekoliko stotina hiljada primeraka, navedeni su lažni rezultati primene „busplusa”. Istaknuto je da je vozni park GSP-a obnovljen, ali je vešto prikriveno da su novi tramvaji i trolejbusi kupljeni pre nego što je „busplus” sistem uopšte i počeo s radom, i da je 200 novih „Solarisovih” autobusa iz Poljske kupljeno za oko 63 miliona evra od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Gradonačelnik Dragan Đilas je svestan da je „busplus” doživeo neuspeh, ali je za sada sklon da okreće glavu od te činjenice. Kada je krajem 2012. usvajan budžet za ovu gosinu GSP je trebalo da dobije 6,5 milijardi dinara, a privatni prevoznici 3,8 milijardi dinara.

Ako je „busplus” toliko uspešan sistem koji puni gradsku kasu, zašto su onda krajem juna prilikom usvajanja rebalansa budžeta GSP i privatni prevoznici dobili čak dve milijardi dinara više nego što je to prvobitno bilo predviđeno?