Mladić Korto od stotinu leta

Korto Malteze, sin prostitutke Ninje sa Gibraltara i vagabunde mornara iz Kornvola rođen je u Valeti na Malti 10. juna 1887. Ljubav prema moru i britanski humor nasledio je od oca, a sklonost ka avanturama i okultnom iz ciganske krvi svoje majke, lokalne gatare krajnje nekonvencionalnog zanimanja. Široko i šaroliko obrazovanje stekao je od jednog majčinog ljubavnika, lokalnog rabina.

Kada se već zamomčio, majka mu je sa zebnjom skrenula pažnju da na njegovom dlanu ne postoji linija sreće.

– Ne brini, mama – uzvratio joj je, i urezao oštrim nožem dugačku liniju sreće na dlan na kome je nedostajala. – Ja svoju sreću sam stvaram.

Pirati sa Kariba

Sudeći po daljem razvoju događaja, za našeg junaka čini se da je ovim potezom doista i doskočio svojoj sudbini. Sa minđušom u uhu i zulufima, otisnuo se na put preko okeana. Sa 17 godina prošao je lako kroz krvavi konflikt Rusko-japanskog rata u Mandžuriji (1904–1905) i još sklopio dva važna poznanstva. Upoznaje mladog novinara Džeka Londona i dezertera iz ruske vojske kriminalnih sklonosti zvanog Raspućin. Beskrupulozni Raspućin postaće Kortov nerazdvojni prijatelj u mnogim budućim avanturama.

Između 1913. i 1916. Korto i Raspa gusare karipskim morima poput pravih pirata s Kariba. Potom do izbijanja Prvog svetskog rata Korto nastavlja svoja lutanja po Somaliji, Jemenu i Etiopiji, da bi se on i Raspućin dali u jalovu poteru za vozom koji prenosi zlato kroz Sibir. Dve godine kasnije, naš Korto u Veneciji traga za dijamantom neprocenjive vrednosti.

Potom, putujući s Rodosa u Avganistan, tražeći blago Samarkanda, sreće svog dvojnika Ševketa, a iz kritične

situacije sa ruskim komunistima spasava ga njegov prijatelj iz mladosti – drug Džugašvili – Josif Visarionovič Staljin. Korto 1923. pleše tango sprovodeći tajnu privatnu istragu po argentinskim bordelima, da bi već sledeće godine u Švajcarskoj upoznao Hermana Hesea. Nakon odmora i sanjarenja kraj Stounhendža, među javom i međ’ snom, udružuje se sa mitskim čarobnjakom Merlinom kako bi odbranio britansko ostrvo od tajne nemačke najezde; daje se i u potragu za izgubljenim kontinentom Mu koji u svojim spisima pominje antički filozof Platon.

Posle ova dva živopisna izleta u svet ideja, Kortu se početkom Drugog svetskog rata gubi svaki trag i jedino što smo uspeli da saznamo o njemu od njegovog prijatelja iz borbenog odreda Pustinjskih škorpija jeste da je nestao u Španskom građanskom ratu. No, budući da njegovo telo nikada nije pronađeno, neki veruju da je i dalje nastavio svoje čudesne avanture, ali na meridijanima na kojima nijedan hroničar nije uspeo da mu uđe u trag.

Korto nije umro sve dok je sanjara i sanjarije. Ako je zaista u svom romantičnom svetu japanskih trijada, crvenih barona i zlatoustih proročica i dalje živ, Korto Malteze je ovoga juna napunio 120 godina; metuzalemski život, dostojan pravog Kavkasca. Sad već sedih zulufa, svoj rođendan će provesti zavaljen u pletenu stolicu uz šumorno more, čekajući bujnu

konobaricu da mu donese osvežavajući napitak i da, skrećući mu pažnju sa nostalgičnih misli i reminiscencija iz prošlosti, kaže: "Korto, prijatelju…"

Uticaj na filmove

Korto Malteze je, naravno, izmišljeni lik, ali nekada nam se, u spontanosti svoje poetske onirije, učini tako stvarnim, nekad čak i stvarnijim od realnih osoba koje poznajemo. Naravno, zasluga za to pripada njegovom tvorcu, strip-crtaču Hugu Pratu (bliskom rođaku glumca Borisa Karlova), koji je 1967. baštinu popularne kulture obogatio ovim jedinstvenim likom, predstavivši ga u stripu "Balada o Slanom

moru". Pratov crtež miljama je dalek od haroldfosterovske minuciozne preciznosti u sagi o Pricu Valijantu, ali Prat i ne insistira na formi prikaza likova već na njihovoj suštini. Njegovi isprekidani nervozni potezi tušem predstavljaju više kardiograme njegovih junaka nego njihovu foto-realističnu spoljašnjost. I, kao što je drugi slavni strip junak, Poručnik Bluberi, nastao po uzoru na lik glumca Žan-Pola Belmonda, tako i Hugo Prat svog Korta crta po uzoru na Berta Lankastera iz mlađih dana u, sineastički nezapaženoj, ulozi mornara sa početka karijere. U potonjim godinama podrobnije mu je domislio i prošlost i dogodovštine koje su sledile nakon "Balade o Slanom moru".

Kortova vižljasta senka omogućila je da se mnogi filmski likovi u nastajanju sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina udobno smeste u njenoj hladovini. Čitava TV serija o mladom Indijani Džonsu koji u svakoj epizodi upoznaje nekog slavnog savremenika svoje epohe, od Lorensa od Arabije preko Frojda do Pikasa i Edisona, nastala je po ugledu na avanture Pratovog ležernog mornara koji je "na ti" sa svim velikanima prve trećine dvadesetog veka. Likovi Korta Maltezea i Raspućina izuzetno su uticali na Džordža Lukasa prilikom kreiranja likova svemirskih pirata Hana Soloa i Čubake. Čak postoje rane strip-epizode "Ratova zvezda" (objavljivane kod nas u strip-reviji "Denis") koje sibirsku avanturu Korta i Raspe transponuju na daleku planetu Adaba-3. Tri decenije kasnije, uočljiv je uticaj kapetana Maltezea pod gusarskom zastavom i na enigmatičnog celuloidnog kapetana Džeka Speroua.

I Tim Barton krajnje neočekivano odaje počast Pratovom junaku u svojoj prvoj filmskoj adaptaciji "Betmena", a Malteze se osamdesetih godina prvi put obreo i na crtanom filmu! U uvodnoj špici "Snorkijevaca", kao anonimni brodolomnik amblematski prepoznatljivog izgleda, dospeva u podvodni grad sićušnih bića. Dvadeset godina kasnije, francuski animatori snimaju i dva dugometražna crtana filma o njegovim avanturama u Sibiru i potrazi za blagom Samarkanda. Serijal će trajati sve dok se ne iscrpu sve strip-epizode.