Helen u šezdesetoj upoznala braću

Kraljevo – Miloš i Miroslav Kostović, iz prigradskog naselja Kovanluk kod Kraljeva, decenijama su smatrali da, poput njihovog oca Sava, među živima nije ni njihov stric Slavoljub. Daleko u Australiji, u Sidneju, Helen Morin Kiz, inače Slavoljubova kći je verovala da u Srbiji, po ,,liniji” svoga oca, nema nikoga. I, tako decenijama do početka jula ove godine, kada je klupko počelo da se odmotava da bi konačno braća Kostovići doznali za Helen, sestru od strica, a ona za braću od strica, pa su se, na Preobraženje, to jest 19. avgusta ove godine u Beogradu sreli i u Kovanluku proveli nekoliko dana zajedno.

– Kada smo ušli u hol hotela u beogradskoj Skadarliji ona je ustala s pitanjem meni upućenom: „Milos?” Zagrlili smo se, bilo je suza, preskakanja srca, ma svega! Samo reči nije bilo, nijedno od nas dvoje ništa nije moglo da izusti. Umesto reči, sve je govorio naš čvrsti zagrljaj! Ne mogu da opišem koliko sam bi srećan! Ona nije znala za nas, mi nismo znali za nju! – kaže za „Politiku” Miloš Kostović.

Na sličan način, uz puno emocija, o tom događaju govorili i Helen.

– Tog prvog dana bili smo zajedno na doručku u Skadarliji, a onda šetali i pričali, pričali i ovde u Kovanluku, satima... Oni su saznali detalje iz života mog oca, njihovog strica i naših života u Australiji – objasnila je Helen.

Njihovo poznanstvo usledilo je u poznim godinama, Miloš ima 76. Miroslav 69, a Helen 60 godina. A, do toga možda ne bi došlo nikada da nije bilo sudske presude o rehabilitaciji Kostovića, posle rata proglašenih državnim neprijateljima, i novinskih tekstova o tome. To je bio trag kojim je Helen krenula i došla do pomenute braće.

Početak priče vezan je za ratne godine. Porodica Kostović je u Drugom svetskom ratu teško stradala, partizani su 1944. godine ubili Sava Kostovića, a četnici njegovu majku i dve sestre. Smrt je, bekstvom u svet, uspeo da izbegne jedino Slavoljub Kostović, ostavljajući kod kuće suprugu Bosiljku, sedmogodišnjeg sina Miloša i tek rođenog Miroslava. Njegovo bekstvo je bilo tako dramatično, ne od kuće nego iz Beograda, a na vest da su mu u rodnoj kući kod Kraljeva svi pobijeni. I, skrasio se Slavoljub u Australiji, ali ne pod svojim imenom nego kao Aleksandar Nikolić. Tamo je godinama, sa tim identitetom radio u jednoj medicinskoj ustanovi, oženio Irkinju Patrišu, dobili su najpre kćerku Helen, a onda i sina Tonija, pa mlađe naslednike. O svom životu je vodio dnevnik, a svoju tajnu i dnevničke beleške je poverio kćerki tek u poodmaklim godinama života rekavši kako se istinski zove i da od njegovih u Srbiji nema nikoga...

Kopkalo je to Helen, naročito posle smrti njenog oca, koja je usledila 1989. godine, pa je često ispisivala njegovo pravo ime i prezime na internetu. Jednog dana, a bilo je to 2009. godine, na ekranu se na ukucano ime Slavoljub Kostović pojavio rezultat – njegova slika i slika njegovog brata Sava. Bila je to novinska priča o njihovoj sudskoj rehabilitaciji... ,,Čekaj, to je neko kod suda morao da pokrene”, zaključila je Helen i povremeno nastavljala elektronsko pretraživanje sve dok se na internetu na isto ime nije pojavio Slavoljub Kostović, auto-prevoznik iz naselja Sijaće Polje kod Kraljeva. Ona je sa njim stupila u kontakt, sve mu u pismu, upućenom elektronskom poštom ispričala, a ovaj je priču odmah preneo Kostovićima iz Kovanluka. Tako je, posle, sve išlo ubrzano.

– Mi smo pokrenuli taj proces rehabilitacije. Čak smo na zahtev suda morali, onako na osnovu nekih, sada se videlo, neistinitih informacija, sudu dati podatak da je Slavoljub umro 1955. godine. A, vidite, šta je rat i stradanje. Bio je živ, za života nije doznao za nas, kao ni mi za njega, a pokazalo se da je, takoreći, ponovo, to jest istinski umro 1989. godine samo kao Aleksandar Nikolić, a ne pod pravim imenom Slavoljub Kostović. Sve smo to, uprkos jezičkoj barijeri, sestri Helen uspeli da objasnimo, a porodičnu priču ćemo nastaviti tamo u Sidneju, samo dok mi malo prikupimo para za tako dalek i skup put – kaže na kraju našeg razgovora Miloš, čiju priču, svojim dosetkama dopunjuje brat i prvi komšija Miroslav Kostović.