Međunarodna pravda

Jedan od najčešćih razloga protiv vojne operacije u Siriji koji se ovih dana navodi u Francuskoj je njena nezakonitost. Uvodničar lista „Kroa” piše da bi zaobilaženje sistema Ujedinjenih nacija značilo preokret za Francusku: „Već nekoliko decenija ona svoje delovanje u svetu oslanja na zakonitost Saveta bezbednosti u kome ima stolicu”. Nekadašnji ministar Žan Luj Borlo grmi u parlamentu da je „Francuska uvek birala međunarodno pravo”.

I uvodničar i bivši ministar su kratkog pamćenja. Francuska je preokret napravila kada se uključila u bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, priklonivši se, kao što to čini i danas, svojim moćnim američkim saveznicima.

Tada joj je bila sasvim prihvatljiva formula „nezakonitog ali opravdanog” rata, koja ignorisanje Ujedinjenih nacija pravda višim ciljevima, potrebom da se kazni diktator i spase narod koji pati, pa makar Rusi i Kinezi, nevični demokratiji i ljudskim pravima, pokušali da se ispreče.

Isti argumenti se i danas čuju iz tabora francuskog predsednika Fransoa Olanda i njegove Socijalističke partije – Bašar je koristio bojni otrov, to ne može da prođe nekažnjeno – ali ovaj put su opozicionari iz redova desnice, centra i komunista ti koji u sav glas pozivaju na poštovanje međunarodnog prava i odluke Ujedinjenih nacija.

Argumenti su im isključivo politički.

Kada je Sadam Husein koristio hemijsko oružje u ratu protiv Irana, što je u martu 1984. utvrdio i tim Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti je izglasao rezoluciju koja osuđuje upotrebu ovog smrtonosnog bojnog otrova, ali bez upiranja prstom na Irak. Vašington je ne samo blokirao svaku osudu Bagdada, već se uključio u vojni savez sa Sadamovim režimom u ratu protiv Irana. Francuska je nastavila da isporučuje oružje i tehnologiju svom iračkom savezniku.

Kada je američki Senat 1989. godine tražio ekonomske sankcije protiv Iraka jer je godinu ranije koristio bojne otrove protiv Kurda, tadašnji predsednik, Buš otac, stavio je veto. Četrnaest godina kasnije njegov sin je poveo rat protiv Iraka koristeći lažne optužbe da isti režim poseduje oružje za masovno uništenje.

Desničarsko pozivanje na međunarodnu pravdu je samo za unutrašnju političku upotrebu. Javno mnjenje u Francuskoj je protiv rata i trenutak je zgodan da se zada udarac vladi u kojoj većinu imaju socijalisti.

U međunarodnu pravdu i humanitarne intervencije, slabo ko još veruje.