Lekovite kapi jezika

Akademik Svetozar Koljević uručio je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu povelje dobitnicima nagrade Zadužbine Branka Ćopića Mirjani Mitrović i Borisu Jovanoviću. O nagradama za knjige objavljene u 2006. godini odlučivao je Upravni odbor Zadužbine u čijem su sastavu akademici Svetozar Koljević, Milosav Tešić, Nada Milošević-Đorđević, Matija Bećković i Dušan Kovačević.   

Osnivajući svoju Zadužbinu Branko Ćopić se morao nadati da će nagrada otići u ruke mladom i nepoznatom piscu, rekao je akademik Matija Bećković. Zato, priznanje Borisu Jovanoviću za lirske zapise "Kapi" predstavlja idealno ispunjenje Ćopićevih nada, naglasio je Bećković koji je otkrio i zanimljivost iz Jovanovićeve biografije. Naime, autor je profesor srpskog jezika i književnosti iz Crne Gore koji je ostao bez posla odbivši da predaje učenicima "novi" maternji jezik. I zbog toga, prema Bećkovićevim rečima, Jovanovićevo delo tako puno znači u slapu imena drugih stvaralaca.

Iskazujući radost što su njegove priče postale "deo velike priče srpskog književnog jezika", Boris Jovanović se nadovezao na reči Matije Bećkovića o značaju jezika.

– Kapi iz moje Crne Gore, koju volim i kad me ona ne voli, popadaše po bašti sljezove boje kao bratska okrepa i zavičajni znamendar, jer nam je najlepši zavičaj srpski jezik, istakao je Jovanović.

Lepotu i svežinu romana Mirjane Mitrović "Emilija Leta" akademik Svetozar Koljević objasnio je snagom ljubavi o kojoj delo govori. U vreme tržišne privrede u ljubavi i seksu, ovaj roman je himna ljubavi koja se ne menja, rekao je Koljević.

Mirjana Mitrović je govorila o dubokom tragu koji je roman Branka Ćopića "Orlovi rano lete" ostavio u njenom biću kao najlepša utopija na srpskom jeziku.