Jovanka Broz je imala pravo na život

Zapadni Balkan su nazivali i buretom baruta; poslednje decenije u njemu su teške i bolne, ali pisci iz regiona nastavljaju da tematizuju u svojim knjigama sve moguće nesreće, da promišljaju istoriju kroz sudbinu i duh malog čoveka.

I pored svega toga, čitaoci se vraćaju takvim temama, knjigama Ivančice Đerić, Miljenka Jergovića, Ante Tomića, koje kod nas objavljuje najvažniji izdavač autora sa prostora bivše Jugoslavije, beogradski „Rende”.

Na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na štandu ove kuće, srešćemo baš njih: Ivančicu Đerić, koja je rođena u Sisku, a odrastala u Prijedoru. Došla je iz Kanade, onda BiH i hrvatskog pisca i novinara Miljenka Jergovića, i hrvatskog pisca i novinara Antu Tomića.

Novi roman Ivančice Đerić „Sva priroda divlja i surova” , upravo objavljen u „Rendetu”, govori o ljudskoj prirodi, o tome kakvi smo i šta činimo jedni drugima. U jednom izdanju objedinjene su sada dve knjige – Jergovićev roman „Psi na jezeru” i „Izabrane pesme Nane Mazutha”, dok Ante Tomić ima reizdanje kultnog romana „Što je muškarac bez brkova”.

O svom najnovijem romanu Ivančica Đerić kaže: „To je moj pokušaj da načinim jedan mozaik, da ga uobličim kao kriminalističko-pikarsko-politički roman. Ovaj roman predstavlja presek mog viđenja onoga što se dešavalo na ovim prostorima proteklih trideset, četrdeset godina”.

Njen novi roman počinje dolaskom iz Kanade u Zagreb sporedne junakinje, što pokreće naraciju dva glavna naratora, advokatice Kastelić i njenog supruga sudije. Njih dvoje se sećaju događaja koji počinju 1987. Surovim ubistvom studentkinje Andrijane Mišić.

Ivančica Đerić smatra da je potreban sajam knjiga upravo ove veličine gde mogu da dođu i izdavači i pisci iz regiona. „Beograd time može da se ponosi”, dodaje naša sagovornica. Upravo u vreme kada je otvoren Sajam knjiga umrla je Jovanka Broz, građanka već za života zaboravljena, a odnos prema njoj takođe simbolično govori o poništavanju pojedinačnih istorija nekadašnje domovine. „Previše je ovde bilo reči o Jovanki Budisavljević Broz kao o Titovoj udovici, a malo kao o ličnosti koja je imala pravo na svoj život”, komentariše Ivančica Đerić. 

Ante Tomić, hrvatski pisac i novinar, na štandu „Rendeta” potpisivao je reizdanje svog romana „Što je muškarac bez brkova”. Za „Politiku” je izjavio:

Ante Tomić

– Kriza je svuda, ove godine uočljivo je manje posetilaca na ovom sajmu knjiga, isto je i u Hrvatskoj, svuda je tako. Jedan italijanski izdavač hteo je da prevede moj poslednji roman „Čudo u Poskokovoj Dragi”, ali je u međuvremenu izgubio posao. Rekao da će objaviti knjigu kad dobije novi posao, ali to još traje.

U svom ironijskom stavu prema stvarnosti Ante Tomić se izdvaja u literaturi bivše Jugoslavije.

– Ljudi vole kada ih zasmejete i tada su vrlo zahvalni – objašnjava Tomić. – U mojim knjigama ima dosta uticaja češke humorističke tradicije, volim posebno Marka Tvena, a onda dođe taj nemilosrdni uticaj tipa dinarskog muškarca. Vrlo nesigurnog, koji je i nasilan iz neke strašne nesigurnosti, ali on je zapravo poražen. Sada opet radim na priči o tim istim dinarskim budalama koje dolaze u grad, i postaju zapravo istinski moćni. Kada me pitaju zašto se moje knjige tako dobro razumeju u Srbiji, rekao sam im da su nas sve zajedno i u Srbiji i u Hrvatskoj zeznuli neki muškarci iz krša, bilo da je reč o Dalmatinskoj zagori, Hercegovi ili Crnoj Gori. To su isti ljudi, bez obzira na naciju, i ja ih i volim i prezirem u isto vreme. 

O novom izdanju svog romana „Psi na jezeru”, dopunjenom „Izabranim pesmama Nane Mazutha”, Miljenko Jergović kaže da su to dve priče: priča beogradskog hotelskog recepcionera i priča sarajevskog pesnika koji u tom imaginarnom hotelu doživljava moždani udar i pada u komu.

– Ono što je meni uvek smetalo u romanima o piscima bilo je to što, ako već izmislite pisca ili pesnika, morali biste i izmisliti njegovo pesničko delo. Pišući roman „Psi na jezeru” počeo sam i da pišem pesme glavnoga lika Nane Mazutha, i tako sam načinio knjigu njegovih izabranih pesama. Mislim da je savršeno logično da u istom tomu budu roman i pesme glavnoga lika, pesnika koji u stvarnosti nikada nije postojao – objasnio je Jergović.

Kada je reč o fenomenu Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, Jergović ga vidi kao apsolutno jedinstveno mesto moćne izdavačke kulture, i kao tačku razlike između srpske kulture i drugih kultura u ovom delu Evrope.

– Šteta je što u Hrvatskoj to niko ne želi da primeti. Hrvati imaju tu nepodnošljivu iluziju o svojoj kulturi, koju je sjajno formulisao Miroslav Krleža govoreći o „Hrvatskoj književnoj laži”, a ona je formulisana i u onoj izreci: „Sačuvaj me bože hrvatske kulture i srpskoga junaštva”, dodao je Jergović.

Simboliku života i smrti Jovanke Broz, Jergović vidi kao višestruko ružnu priču o našim mentalitetima, nacionalizmima i mržnjama, ali i o našem bolesnom, patrijarhalnom odnosu prema ženi. Jer je ona od trenutka svog nestanka 1977. do svoje smrti bila metaforički „silovana žena”, smatra Jergović.

Marina Vulićević