Kameronovo gušenje slobode štampe

Čak su i Amerikanci priznali da je program prisluškivanja, koji je sprovodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA), „ponekad” išao „suviše daleko”. Ali on nije. Nepokolebljivo brani nepostojeće pravo tajnih službi da bez kontrole prisluškuju sve na svetu, ostavši jedini lider neke države članice Evropske unije koji nije, bar forme radi, kritikovao američki program špijuniranja, koji je „udario” i na vođe savezničkih zemalja. Naprotiv, britanski premijer Dejvid Kameron oštricu svoje kritike usmerio je ka bezobraznim medijima koji su se drznuli da, zahvaljujući bivšem američkom obaveštajnom analitičaru Edvardu Snoudenu, objave pregršt informacijama o zloupotrebama tajnih službi SAD i njihovih partnera u Velikoj Britaniji, Australiji…

Čini se da lidera torijevaca najviše izluđuje to što mediji ne brane državu i njene zloupotrebe već pravo „običnih ljudi” da znaju da im je ugrožena privatnost i da više niko ne može reći da je orvelovska kontrola celog sveta samo jedna od teorija zavera. Ta „drskost” medija toliko izluđuje Kamerona da on ozbiljno preti da, posle više od 300 godina, ograniči slobode štampe na Ostrvu.

On je minulih dana u britanskom parlamentu otvoreno istakao da će njegova vlada delovati kako bi štampa prestala da objavljuje informacije koje je dobila od Snoudena jer, kako je rekao, nanosi štetu. Smatrajući da štampa mora da „pokaže izvesnu društvenu odgovornost”, Kameron je istakao da je „Gardijan” nastavio sa objavljivanjem „štetnog materijala” nakon što je prethodno pristao da uništi ostale osetljive podatke.

Iako je očigledno da mu najviše smeta to što štampa objavljuje zloupotrebe u koje je uključena i jedna od britanskih tajnih službi, Kameron svoj naum da zauzda štampu ostvaruje veoma lukavo. Osnivanjem tobož nezavisnog medijskog samoregulatornog tela, za koje nisu konsultovani novinski izdavači, on želi da pod svojom kontrolom ima telo koje će, na osnovu dvotrećinske podrške u parlamentu, imati ovlašćenje da „nesavesnim medijima” izriče novčane kazne do milion funti.

Budući da je već dobio saglasje laburista i liberaldemokrata, Kameronov naum se polako ostvaruje. Pre nekoliko dana na Visokom sudu u Londonu odbijena je žalba novinskih izdavača u Britaniji protiv osnivanja tog tela, a Kameron sada čeka odobrenje Krunskog saveta, formalno najviše izvršne i sudske vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu koje je savetodavno telo britanske kraljice, koja daje i poslednju reč o ovom propisu.

Ne pomaže ni to što su urednici vodećih skandinavskih listova napisali otvoreno pismo Kameronu, u kojem su, između ostalog, istakli da će svi njegovi koraci kojima se bude gušila javna debata i sloboda štampe, imati direktne posledice na podrivanje slobode štampe ne samo u Britaniji već širom sveta. Ni pismo sedam svetskih medijskih asocijacija britanskoj kraljici zasad nema nikakvog uticaja.

Ne, britanski političari ne odustaju od namere da suzbiju moć medija jer, kako smatraju, štampa je kriva. Previše je slobodna. A ta „prevelika sloboda” se dokazuje gresima tabloida medijskog giganta Ruperta Merdoka, koji su prisluškivali telefone nestale dece, filmskih zvezda i na hiljade drugih ličnosti. Gašenje lista i suđenje urednicima i novinarima „Njuz ov d vrlda” nije zadovoljilo političare, tako da se sada na osnovu zaključaka komisije ser Brajana Levesona, koja je dve godine ispitivala rad medija, pokušava nametnuti svojevrsna državna kontrola medija. Sve pod lažnim izgovorom kako štampa nije uspela sama sebe da zaštiti od neprofesionalizma.

Štaviše, poruka je: štampi se ne može verovati! Samo je pitanje: a kome se može verovati? Političarima? Tajnim službama? Onima za koje sada postoje dokazi da su spremni da rade kao da su iznad svih zakona? Onima koji su znali za zločine svojih potčinjenih u Iraku i Avganistanu, ali ih nisu procesuirali?

Teško da oni imaju preveliki osećaj odgovornosti. A još manje će je imati ukoliko britanski mediji izgube slobodu stečenu davne 1695. godine.

Što je najgore, i bez britanskih političara, moć štampe dramatično opada. Za minule dve godine, prodaja novina u Britaniji je pala za 17 odsto. „Gardijan”, koji je svojim izveštajima i istraživanjima minulih godina postao primer kvalitetnog novinarstva, suočava se sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, tako da njegov glavni urednik kaže da može da zamisli da će se za pet do deset godina list „pretopiti” u digitalnu verziju. Sličnu sudbinu deli i „Independent” i „Fajnenšel tajms”. Tabloidi pak i dalje beleže velike profite. A u tome ih zasigurno neće ograničiti nova Kameronova pravila. Ona će samo potući kritičko i istraživačko novinarstvo.