Turkinje u parlamentu

Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 24. juna – Nedavne masovne demonstracije na ulicama Ankare, Istanbula i Izmira privukle su, to je bilo vidljivo i golim okom, mnoge žene kao nikad ranije. One su na ovaj način želele da poruče javnosti da više ne žele da ostanu u ćošku, na periferiji političkog života zemlje.

"Ovi izbori, 22. jula, biće godina u kojoj će žene osvojiti parlament. Sada nas je u Medžlisu (parlamentu) 4,4 odsto poslanika, posle izbora biće nas 10,4 , možda i 14,4 procenata", kaže Čanan Guler, predsednik Federacije udruženja žena.

Ova, ovako sročena, igra brojki nije slučajna. Naprotiv. Osnivač moderne republike Mustafa Kemal Ataturk je dao ženama puno izborno pravo 1934. godine, pre nego mnoge zapadnoevropske zemlje. Na prvim izborima koji su održani godinu dana kasnije prag parlamenta je preskočilo 4,6 odsto žena  poslanika, dakle više nego što ih je danas (4,4 odsto), sedam decenija docnije.

Sudar dve Turkinje

Kada je opozicija nedavno započela proteste protiv sadašnje vlade, žene su videle svoju šansu i digle su glas. Pogotovo što sadašnji vlastodršci zagovaraju povratak feredža, što supruge i ćerke mnogih članova vlade, uključujući i premijera, na javnim mestima uvek prekrivaju glave. To je ono što plaši Turkinje koje žive u gradovima, koje hoće u 21. a ne 19. vek.

"Ja ne verujem ovim ljudima. Oni žele od Turske da naprave drugi Iran", kaže  Nulifer Čelik (42), menadžer u jednoj firmi, upirući pri tom prstom u sadašnju vladu i vodeću partiju. "Mi želimo da oblačimo ono što želimo", dodaje ona.

Turska se našla na raskršću, kao da traži neki svoj novi identitet. Nacija se deli, puca po mnogim šavovima, ne samo političkim.

Žene koje žive u velikim gradovima, koje pripadaju dolazećoj srednjoj klasi, neće više da robuju verskom pravu: da imaju od muškaraca odvojene autobuse i parkove, da čame u šerijatskom braku (četiri supruge), da se prekrivaju od glave do pete. One, kažu, stvarno žele u Evropu, ali ne u dimijama nego u mini suknjama, hoće da se njihova reč čuje, ali ne samo na ulicama i trgovima nego u vladi, parlamentu. Tamo gde se odlučuje.

Turkinja se mnogo promenila. Tu je čitava jedna plejada žena poznatih i uspešnih direktora, profesora, novinara, glumaca i pevačica. Mnogi se zasigurno sećaju lepuškaste Tansu Čiler, koja je probila led i postala prva žena premijer zemlje. Na čelu porodične poslovne imperije "Sabandži", jedne od najmoćnijih u zemlji, već godinama je Guler Sabandži koja je uspešno nasledila svog strica. Kada u vreme korzoa prođete Taksimom u Istanbulu, imate osećaj kao da ste u Parizu ili Rimu. 

Igra na "žensku kartu"

U Turskoj danas postoji i druga Turkinja. One kao da se nikad nisu srele. U anadolskim bespućima još bitišu žene koje se nisu oslobodile prošlosti, koje imaju podređeni položaj i u braku i u društvu. One mogu da se sretnu čak i na periferiji Ankare, Istanbula ili Izmira. Kada dođu u grad ne mogu lako da se oslobode starih navika. To su pravi lomovi, koji se ponekad i tragično završavaju – samoubistvima. U Turskoj, prema nekim anketama, još uvek više od 50 odsto žena misli da treba da nose feredže.

Sada, kada se u mnogo čemu prelama sudbina zemlje, u svim partijama, pa i onima u kojima su za povratak feredža, primetno nastoje da pridobiju njihovu naklonost. Čak i u vladajućoj Partiji pravde i razvoja, koju sekularisti optužuju da tajno pokušava da ukloni granice između džamija i državnih struktura. U predizbornoj kampanji, koja se već zahuktava, premijer Erdogan je shvatio da mora da igra na "žensku kartu", ukoliko želi da zadrži čelne pozicije u parlamentu. Žene su se našle na njegovim listama za poslanike u 80 provincija u zemlji.

Tradicionalno prosekularistička Republikanska narodna partija uvek je poklanjala veliku pažnju ženama. Sada je to još upadljivije, pošto želi da iskoristi novu klimu kako bi ojačala svoje pozicije u Medžlisu. Žene će zameniti mnoge dosadašnje poslanike muškarce, dosad proverene kadrove.