Krijumčareni stihovi iz Gvantanama

Specijalno za "Politiku"
Vašington, juna – Revnosni stražari smrskali su u bele mrvice čašu od stiropora i sa njom pesmu koju je kamenčićem ugravirao pakistanski zatvorenik u Gvantanamu. Prethodno je šolja išla iz jedne u drugu ćeliju prenoseći poetiku za koju su zatvorski čuvari mislili da su šifrovane terorističke poruke. Ipak, fragmenti poema sa šolja preživeli su mere bezbednosti i u izdanju Univerziteta Ajove uskoro će izaći antologija poezije iz Gvantanama. Ko zna koliko je pesama nestalo u gnevu zastrašenih čuvara reda ali, zahvaljujući Marku Falkofu, američkom profesoru prava sa doktoratom iz američke književnosti, knjižica od osamdeset četiri stranice sa prevedenim pesmama pojaviće se do kraja ove godine u američkim knjižarama. Ukoliko se ništa nepredviđeno, u međuvremenu, ne desi.

Falkof zastupa sedamnaest jermenskih zatvorenika i do sada je imao priliku da deset puta poseti američki zatvor na Kubi. Prve dve pesme dobio je u pismu svoja dva klijenta još u leto 2005. Pisana na arapskom jeziku, sva pisma advokatima prolaze kroz strogu proveru. U kancelariji američke obaveštajne službe, ove dve pesme proglašene su za "opasne po bezbednost nacije" i još uvek su zabranjene za objavljivanje. Profesor Falkof je, međutim, stupio u vezu sa drugim advokatima da bi otkrio kako su mnogi zatvorenici iz Gvantanama pesmama pokušali da ublaže svoju patnju. Dva otpuštena britanska državljanina, Moazam Beg i Martin Mubanga, ponela su na slobodu i svoje poetske radove.

U Gvantanamu, međutim, vlada apsolutna cenzura. Iz predostrožnosti, zbog mogućih skrivenih šifri, Ministarstvo odbrane SAD ne dozvoljava objavljivanje bilo kakve kreacije u njihovom originalnom obliku. Ali, profesor Falkof upozorava da Pentagon, u stvari, ne želi da se u Americi vidi kako su zatvorenici iza žica u Gvantanamu ponižena ljudska bića koja pate. To su ljudi koji nikad nisu osuđeni, niti su izašli pred sud.

Među 400 zatvorenika u Gvantanamu nalazi se i pokoji militantni terorista, ali većina ih je, kako ovim povodom piše britanski "Independent", osumnjičena nasumce i predata američkim službama koje su ih prevezle u kubanski zaliv gde su zaboravljeni.

Jedan od njih je Ami al Haj, sudanski novinar koji je izveštavao o ratu u Avganistanu za "Al Džaziru". Uhapšen je još 2001, oduzeti su mu pasoš i novinarska kartica, i predat je američkoj armiji na dalju "obradu". Mučen je prvo u bazama u Bagramu i Kandaharu, da bi bio prebačen u Gvantanamo. Američki vojni izvori tvrde da je bio kurir koji je prenosio pare čečenskim saveznicima Al Kaide.

"Kada sam čuo gugutanje golubova, vrele suze oblile su moje lice", napisao je iz zatvorske ćelije. "Oni imaju spomenike slobodi, slobodu mišljenja i govora, što je sve lepo i dobro. Ali, voleo bih da im objasnim da arhitektura ne čini pravdu…"

"Cilj Gvantanama je da se uništi ljudskost u čoveku, i meni su uspeli da je unište", piše Jumah Al Dosari koji, od 2003. godine, čami u samici Gvantanama bez suđenja. Ima trideset tri godine i 12 puta je pokušao da izvrši samoubistvo. "Independent" objavljuje i jednu njegovu pesmu "Poema o smrti" u kojoj traži da mu uzmu život i "nevinu dušu" oni koji sebe zovu "zaštitnicima mira".

Istovremeno je u Muzeju umetnosti u San Antoniju otvorena izložba kontroverznog kolumbijskog slikara koji živi u Americi, Fernanda Botera. Ali, na ovoj impozantnoj postavci nema nijednog novijeg platna na temu mučenja u američkom zatvoru u Abu Graibu. Ulja sa surovim scenama najrazrađenijih tortura, primenjivanih u Abu Graibu, uzbudila su nedavno američku javnost koja je Boterove slike mogla da vidi u monografijama o torturi. Knjige se prodaju u knjižarama, a na izložbi u San Antoniju mogu se videti nasilne scene iz umetnikovog rodnog Medeljina. Dok je epicentar narkomafijskog obračuna u Latinskoj Americi ilustrativno prikazan na ovoj umetničkoj postavci, novija platna o Abu Graibu čekaće neku drugu priliku.