Države su odgovorne za stanje u pozorištima

Od našeg specijalnog izveštača

Sankt Peterburg – Unija teatara Evrope (UTE), čiji je jedini član sa ovih prostora Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP), obratiće se uskoro državama članicama ove unije zajedničkom izjavom u kojoj se ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju pozorišta širom Evrope. To je odlučeno na vanrednoj skupštini UTE koja je juče završena u Sankt Peterburgu. Skupštini u Sankt Peterburgu prisustvovala je i potpredsednica Vlade Rusije Olga Golodec, kao i ministar kulture ove zemlje Vladimir Medinski.

UTE u svom sastavu ima pozorišta iz Italije, Rusije, Rumunije, Grčke, Portugalije, Izraela, Austrije, Češke, Francuske, Bugarske, Norveške, Nemačke, a JDP je primljen u tu asocijaciju 2006. godine. Praktično, to je unija najznačajnijih pozorišta u državama članicama.

Tamara Vučković-Manojlović, v. d. direktora JDP, koja je zajedno sa umetničkim direktorom ovog pozorišta Gorčinom Stojanovićem prisustvovala skupštini ove unije, predložila je da se pozorišta, članovi UTE, obrate svojim državama u vezi sa svojim problemima.

Izjava će biti objavljena narednih dana, a sadržaće i inicijativu za rešavanje problema sa kojima se suočavaju pozorišta širom Evrope.

O tim problemima se razgovaralo prethodnih dana na ovom skupu, a najznačajnije poruke koje su se mogle čuti jesu one da bi repertoarska pozorišta trebalo održati, da bi države trebalo da preuzmu odgovornost za stanje u pozorištima, kao i da bi trebalo da se poštuju ustavom zagarantovana prava građana da učestvuju u kulturnom životu.

Jedna od značajnijih poruka sa skupštine UTE jeste da pozorišta ne bi trebalo da se prepuste neoliberalnom tržištu, jer države imaju odgovornost prema kulturnom nasleđu i tu odgovornost ne bi trebalo da sami na svojim leđima nose samo direktori pozorišta i umetnici.

Tamara Vučković-Manojlović je kazala da je položaj kulturnog sektora u Srbiji rezultat dugog i teškog ekonomskog stanja i političke tranzicije.

– Kultura je i dalje na marginama. Mnogi zakoni su usvojeni (Zakon o javnim nabavkama, Zakon o budžetskom sistemu, mnogi drugi fiskalni instrumenti), koji su očigledno namenjeni javnim preduzećima, ali se takođe primenjuju na nas. Niko nije uzeo u obzir to da kulturne institucije imaju različite dinamike i načine poslovanja. Dakle, raste birokratija, računovodstvene procedure uzimaju više sati iz pozorišnog menadžmenta, nego raspravama o našem repertoaru – kazala je Vučković-Manojlović.

Na skupštini se moglo čuti da se većina pozorišta u Evropi suočava sa manje-više sličnim problemima. Sa ekonomskom krizom i smanjivanjem državnih budžeta u skoro svakoj državi učesnici UTE, ispostavilo se, prvo stradaju izdvajanja za kulturu.

Ipak, ta smanjivanja u zemljama pogođenim krizom daleko su manja nego ona u Srbiji. Tako, primera radi, mnoga pozorišta, članice UTE, iz sopstvenih prihoda obezbeđuju 10 do 15 odsto sopstvenih prihoda, dok JDP uspeva da prihoduje daleko više. Samo je pitanje dokle će to uspevati.

– Postoji nerazumevanje od strane nekih naših vlada o dugoročnim efektima ovakve odluke. Kao što je neko jednom rekao, ulaganje u kulturu može biti skupo, ali niko ne shvata da je povratak u kulturu mnogo skuplji. Rezovi se često donose bez uzimanja u obzir bilo kakve umetničke vrednosti ili prioriteta. Svi budžeti su smanjeni za isti procenat. Vlade bi trebalo da obezbede alternativni mehanizam finansiranja kulture, kao što su poreske olakšice, lutrija, lokalni porezi, donacije i sponzorstva. Veoma je retko u Srbiji da pojedinci ili kompanije ulažu u pozorište, u umetnost uopšte. Jednostavno, ne vide korist – kazala je Vučković-Manojlović.