Umetnici nisu višak

Dragana B. Stevanović, beogradska umetnica mlađe generacije, poklonila je svoju sliku „Vožnja” (2008) ovogodišnjem laureatu „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu – slovenačkom reditelju Jerneju Lorenciju. Poznata je kao umetnica izrazito ekspresivnog izraza na čijim platnima boja i linija oblikuju delo. Teme umetnosti Dragane B. Stevanović inspirisane su ličnim iskustvom, projekcijom sećanja, osećanja, mašte, likova, ličnosti i odnosa iz neposredne okoline.

– Tako je slika „Vožnja” na neki način autobiografska, nastala kao sećanje na jednu veselu situaciju. Prikazuje dve figure na prvi pogled statične, ali jedna ipak sugeriše kretanje, uključujući i oslikanu okolinu. Ovo je figurativno slikarstvo, sa linijom u prvom planu, gde crtež nosi konstrukciju slike – objašnjava umetnica.

Dragana B. Stevanović radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu Crtanje sa tehnologijom. Samostalno izlaže od 1998. godine, a na spisku izlagačkih prostora i je „L2 kontemporari”, galerija iz Los Anđelesa, gde se najpre predstavila 2005. godine samostalnom izložbom „Nove slike za novu sreću”, a potom 2011. izložbom „Eksces”. Trenutno je u istom prostoru njen rad zastupljen i na grupnoj izložbi.

Ciklus slika „Eksces” čine radovi zanimljivih naziva: „Laka ekologija duše”,„Školska lekcija o prijateljstvu”, „Afrika u grudima i nesavršenost ljudskih bića”…

– Nazivi radova često sugerišu određeni aspekt u radu ali i ideju o kojoj razmišljam, ili na određeni čin koji me je podstakao. Takođe, u nazivu se nekada nalaze aluzije na knjige, filmove i autore koje volim i muziku koju slušam, dakle sve ono što čini i upotpunjuje život – objašnjava umetnica.

Kombinacije figura, portreta u vatrometu boja, sučeljene su na platnu sa slovima, rečima, rečenicama...

– Tekst na platnu u funkciji je ideje o višku informacija: višak gestova je i višak ukupne vizuelne ekspresije na radnoj površini. Simbolično, reč je o višku informacija kojima smo svakodnevno izloženi, ali i o slikarstvu kao tradicionalnoj disciplini, koja se doživljava kao višak u našem sistemu vrednosti. Na kraju krajeva, i kultura i umetnost i umetnici se u ovom društvu doživljavaju – kao višak – kaže Dragana B. Stevanović.

Ili, kako je povodom ove izložbe napisao istoričar umetnosti Slobodan Jovanović, slike Dragane B. Stevanović možda su najpribližniji portret haotičnog vremena u kojem živimo...

Posvećenost crtežu zauzima posebno mesto u umetničkom radu slikarke.

– Crtež daje mogućnost samostalnog izraza, on je direktna slika naših misli. Interesuje me odnos načina na koji mislimo i kako proizvodimo nova i različita značenja – kaže slikarka.

Izložba „Druge prirode” prethodila je „Ekscesu” i ona predstavlja uveličavanje crteža – malih, intimnih dnevničkih zabeleški. Oni su uveličani na velikom platnu, plutaju u prostorima beline.

– Glavna ideja u okviru tog intimnog predstavljena je figurama i položajima tela, njihovim umnožavanjem ili oduzimanjem delova, kombinacijom formi, erotskog, živog i neživog, muškog i ženskog. Kroz ove parove pojmova i prividnih vizuelnih i značenjskih suprotnosti, pokušala sam da prikažem drugačije identitete i probleme koji postoje u ispoljavanju različitosti u savremenom društvu.

Teme kojima se bavim uvek imaju uporište u realnom i svakodnevnom, a nije mi neophodno da vidljivost bude direktna, narativna ili bukvalna, već da posebnim, likovnim jezikom omogućim crtežu da stoji sam i da obezbedi individualno čitanje – objašnjava umetnica.

U ateljeu Dragane B. Stevanović, pored slika jarkih boja, zatičemo i velika crna platna, koja na prvi pogled odudaraju od ove „koloritne poetike”. Crne slike nikada nisu izlagane, mada se umetnica njima bavi od početka svog rada. – Stalno se vraćam i preispitujem svoj rad kroz odsustvo svetlog tona. Crna površina je nedostatak svetlosti, prazno okruženje subjekta koji, da bi bio vidljiv, treba nekako da zasija, simbolično ili doslovno – objašnjava umetnica.

Dragana B. Stevanović bila je više puta na rezidencijalnim programima u inostranstvu (Austrija, Francuska, Španija), učestvovala je na međunarodnim projektima i radionicama i izlagala na izložbama (Francuska, Nemačka, SAD, Slovenija, Austrija, Italija, Bugarska, Makedonija).

– Uvek me je zanimalo da ujedinim svoje ideje i rad sa drugim umetnicima. U razmeni ideja i saradnji dolazimo do novih rešenja i na taj način zajedno napredujemo i razvijamo se. U kreativnoj interakciji dopuštamo nepredvidivo i novo, a time obogaćujemo svoje iskustvo, profesionalno i lično. Takođe, jedan isti rad ne izgleda i ne deluje isto u različitim sredinama, jer je lokalni kontekst drugačiji. Recepcija dela jednostavno je drugačija u Beogradu, u nekom gradu u Srbiji ili u inostranstvu (gde je uglavnom reakcija neposrednija i direktnija, kod stručne javnosti i publike jednako). Sa tih putovanja i rezidencijalnih programa uvek se vraćam sa obnovljenom verom, novim znanjima i energijom za dalji rad – kaže Dragana Stevanović.

 M. Đorđević