Уметници нису вишак

Драгана Б. Стевановић, београдска уметница млађе генерације, поклонила је своју слику „Вожња” (2008) овогодишњем лауреату „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу – словеначком редитељу Јернеју Лоренцију. Позната је као уметница изразито експресивног израза на чијим платнима боја и линија обликују дело. Теме уметности Драгане Б. Стевановић инспирисане су личним искуством, пројекцијом сећања, осећања, маште, ликова, личности и односа из непосредне околине.

– Тако је слика „Вожња” на неки начин аутобиографска, настала као сећање на једну веселу ситуацију. Приказује две фигуре на први поглед статичне, али једна ипак сугерише кретање, укључујући и осликану околину. Ово је фигуративно сликарство, са линијом у првом плану, где цртеж носи конструкцију слике – објашњава уметница.

Драгана Б. Стевановић ради на Академији уметности у Новом Саду на предмету Цртање са технологијом. Самостално излаже од 1998. године, а на списку излагачких простора и је „Л2 контемпорари”, галерија из Лос Анђелеса, где се најпре представила 2005. године самосталном изложбом „Нове слике за нову срећу”, а потом 2011. изложбом „Ексцес”. Тренутно је у истом простору њен рад заступљен и на групној изложби.

Циклус слика „Ексцес” чине радови занимљивих назива: „Лака екологија душе”,„Школска лекција о пријатељству”, „Африка у грудима и несавршеност људских бића”…

– Називи радова често сугеришу одређени аспект у раду али и идеју о којој размишљам, или на одређени чин који ме је подстакао. Такође, у називу се некада налазе алузије на књиге, филмове и ауторе које волим и музику коју слушам, дакле све оно што чини и употпуњује живот – објашњава уметница.

Комбинације фигура, портрета у ватромету боја, сучељене су на платну са словима, речима, реченицама...

– Текст на платну у функцији је идеје о вишку информација: вишак гестова је и вишак укупне визуелне експресије на радној површини. Симболично, реч је о вишку информација којима смо свакодневно изложени, али и о сликарству као традиционалној дисциплини, која се доживљава као вишак у нашем систему вредности. На крају крајева, и култура и уметност и уметници се у овом друштву доживљавају – као вишак – каже Драгана Б. Стевановић.

Или, како је поводом ове изложбе написао историчар уметности Слободан Јовановић, слике Драгане Б. Стевановић можда су најприближнији портрет хаотичног времена у којем живимо...

Посвећеност цртежу заузима посебно место у уметничком раду сликарке.

– Цртеж даје могућност самосталног израза, он је директна слика наших мисли. Интересује ме однос начина на који мислимо и како производимо нова и различита значења – каже сликарка.

Изложба „Друге природе” претходила је „Ексцесу” и она представља увеличавање цртежа – малих, интимних дневничких забелешки. Они су увеличани на великом платну, плутају у просторима белине.

– Главна идеја у оквиру тог интимног представљена је фигурама и положајима тела, њиховим умножавањем или одузимањем делова, комбинацијом форми, еротског, живог и неживог, мушког и женског. Кроз ове парове појмова и привидних визуелних и значењских супротности, покушала сам да прикажем другачије идентитете и проблеме који постоје у испољавању различитости у савременом друштву.

Теме којима се бавим увек имају упориште у реалном и свакодневном, а није ми неопходно да видљивост буде директна, наративна или буквална, већ да посебним, ликовним језиком омогућим цртежу да стоји сам и да обезбеди индивидуално читање – објашњава уметница.

У атељеу Драгане Б. Стевановић, поред слика јарких боја, затичемо и велика црна платна, која на први поглед одударају од ове „колоритне поетике”. Црне слике никада нису излагане, мада се уметница њима бави од почетка свог рада. – Стално се враћам и преиспитујем свој рад кроз одсуство светлог тона. Црна површина је недостатак светлости, празно окружење субјекта који, да би био видљив, треба некако да засија, симболично или дословно – објашњава уметница.

Драгана Б. Стевановић била је више пута на резиденцијалним програмима у иностранству (Аустрија, Француска, Шпанија), учествовала је на међународним пројектима и радионицама и излагала на изложбама (Француска, Немачка, САД, Словенија, Аустрија, Италија, Бугарска, Македонија).

– Увек ме је занимало да ујединим своје идеје и рад са другим уметницима. У размени идеја и сарадњи долазимо до нових решења и на тај начин заједно напредујемо и развијамо се. У креативној интеракцији допуштамо непредвидиво и ново, а тиме обогаћујемо своје искуство, професионално и лично. Такође, један исти рад не изгледа и не делује исто у различитим срединама, јер је локални контекст другачији. Рецепција дела једноставно је другачија у Београду, у неком граду у Србији или у иностранству (где је углавном реакција непосреднија и директнија, код стручне јавности и публике једнако). Са тих путовања и резиденцијалних програма увек се враћам са обновљеном вером, новим знањима и енергијом за даљи рад – каже Драгана Стевановић.

 М. Ђорђевић