Svet ekslibrisa

Ekslibris? Šta je to? Zvuči poznato, ali teško da bi većina ljudi znala odgovor. Ekslibris društvo Beograd organizovalo je izložbu "Svet ekslibrisa" koja je otvorena preksinoć u Galeriji "Glasnik" u Beogradu i traje do petog avgusta. Posetioci će biti u prilici da vide neke od najlepših primeraka knjižnih listića, kako glasi prevod latinskog izraza ex libris.

Morate biti dovoljno "otkačeni" da biste posedovali kolekciju ekslibrisa, kaže za naš list predsednik Ekslibris društva Beograd Časlav Ocić, koji je i član japanskog udruženja. Drugim rečima, samo ljubitelji knjige, slikarstva i umetnosti uopšte naručuju od umetnika izradu ekslibrisa. To je knjižni listić koji se obično lepi na unutrašnju stranu korica knjiga, obavezno sadrži ime vlasnika knjige i postoji još od antičkog doba. Tada je u vidu pečata ukazivao na vlasnika svitka ili glinene ploče u mesopotamskoj kulturi.

Pravi procvat ekslibris doživljava tek posle Gutenbergovog otkrića pokretnih slova i masovnim štampanjem knjige. Lagano, ekslibrisi su postali mala umetnička dela (danas format ne sme biti veći od 13 centimetara) koja se rade u raznim tehnikama. Početkom 20. veka ekslibris prerasta u grafičku disciplinu, a uobičajene tehnike su drvorez, linorez, bakropis, sito štampa ili litografija, objašnjava Časlav Ocić. Razvojem tehnologije, ekslibris može predstavljati i fotografija ili neka od kompjuterskih tehnika koje omogućuju veće tiraže otisaka knjižnih listića.

Mnoge poznate ličnosti u svetskoj i našoj istoriji naručivale su od umetnika ekslibrise. U našoj tradiciji računa se da je prvi poznat listić u obliku pečata imao Sveti Sava, kaže Časlav Ocić i pominje još patrijarha Rajačića s kraja 18. veka, Mihajla Pupina i Josipa Broza Tita kao vlasnike knjiga ukrašenih ekslibrisima. Britanska kraljica Elizabeta II ima čak i savetnika za ekslibris dvorske biblioteke, koji objavljuje svoje radove u "Ekslibris letopisu", časopisu beogradskog društva.

Ekslibris društvo Beograd osnovano je 1994. godine i od tada je član Međunarodne federacije ljubitelja ekslibrisa. Broji više od 250 članova iz zemlje i inostranstva koje učestvuju na svetskim izložbama ekslibrisa. Domaćin svetskog kongresa ove discipline biće Peking 2008. godine, a zanimljivo je istaći da kineski ministar kulture ima pomoćnika za ekslibris, kaže naš sagovornik.

Na izložbi u "Glasniku" predstavljeni su radovi Branka Miljuša, Bogdana Kršića, Aleksandra Deroka, Miloša Ćirića, Pavela Čanjija i drugih umetnika. Crno-beli otisci pejzaža sa usamljenim drvećem autora Šigeki Tomure iz Japana osvajaju na prvi pogled.