Zaustavljanje nepoželjnih radova

Vera Pavlović-Lončarski imenovana je 14. juna za novu direktorku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Po struci je istoričarka umetnosti, sa dugogodišnjim iskustvom rada u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda. Pred Zavodom su u budućnosti krupni i veliki poslovi, tim pre što je za vreme prethodnog mandata direktorke Gordane Marković učinjeno niz poteza koji nisu imali podršku velikog dela stručne javnosti. Pomenimo, na primer, osporavane radove na Pećkoj patrijaršji ili postojanje više komisija za svaki spomenik posebno.

I pre toga, povučeno je nekoliko poteza koji ne idu u prilog očuvanju spomenika kulture i onome što zovemo kulturna baština, a reč je o nedozvoljenoj gradnji u okviru manastirskih kompleksa, među kojima su bespravno izgrađeni objekti na prostoru Starog Rasa sa Sopoćanima, čuveni ribnjak i raznorazni prateći objekti u Mileševi, a sve pod izgovorom "obnavljanja manastirske ekonomije".

Neki od prioritetnijih zadataka koje bi Zavod za zaštitu spomenika kulture trebalo da uradi uz podršku Ministarstva kulture Srbije, izneti su nedavno na godišnjoj skupštini Društva konzervatora Srbije, a na pitanje šta su konkretne i najhitnije namere Zavoda u ovom trenutku, Vera Pavlović-Lončarski odgovara:

– Prvi zadatak je da se dobro organizujemo, da od onoga što je već urađeno sa spomenicima kulture afirmišemo ono što je dobro, odnosno da zaustavimo nepoželjne radove tamo gde nije kasno za tako nešto jer, na žalost, u nekim situacijama stvari je teško vratiti na staro stanje.

– Kulturno nasleđe smo dužni da ostavimo bar u onom stanju u kom smo ga i primili. Naravno da se spomenici moraju stalno obnavljati i vrlo je važno da ljudima bude jasno šta su to spomenici kulture. Bila sam zapanjena kada sam pre nekoliko dana, gledajući televizijsku anketu o tome kome je podignut spomenik na Trgu republike, čula podatak da 50 odsto građana ne zna odgovor na postavljeno pitanje. Mi imamo obavezu da obavestimo i naučimo druge o onome što mi znamo. Takođe je veoma važno da se promeni Zakon o kulturnim dobrima jer je zastareo (donet je 1994). Zastareo je u smislu da nije usaglašen sa drugim zakonima, donetim znatno kasnije. Na primer, u tom zakonu su spomenici kulture i kulturnog nasleđa drugačije definisani nego u zakonu o izgradnji. I kulturno nasleđe u svetu doživljava promene. Ranije su se spomenici kulture štitili pojedinačno, pa kasnije kao celine, a sada kao čitavi kulturni pejzaži, dodaje Vera Pavlović-Lončarski.

Jedan od zahteva koji će biti upućen vladi Srbije jeste i precizno finansiranje mreže ustanova zaštite iz budžeta Republike, budući da je do sada, neodgovarajućim načinom finansiranja koji se sprovodi od 2003. godine, onemogućena jedinstvena delatnost ustanova zaštite.

– Svojevremeno su svi zavodi bili finansirani iz budžeta Ministarstva kulture. Kasnije su brzom odlukom decentralizovani, i upućeni u lokalne sredine koje, zapravo, nisu imale definisanu obavezu da ih finansiraju nego je sve zavisilo od dobre volje lokalnih vlasti. Nekada, lokalna sredina i pored najbolje volje nije bila u mogućnosti da finansira zavode, jer neki zavodi, kao, na primer, onaj u Nišu, obuhvataju ogromne teritorije. Tako zavodi postaju tragači za sredstvima umesto da se bave zaštitom. Zato je važno da postoji jedinstvena mreža zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa uz primarnu nadležnost Ministarstva kulture, kaže Vera Pavlović.

Kada je reč o problemima koji su se pojavili u Pećkoj patrijaršiji, manastirima Banjska i Mileševa, dogovor je da se razmotri šta je urađeno i gde je problem. Podsetimo, u Banjskoj je dramatična priča u vezi sa porušenim ostacima zidova iz Milutinovog vremena, a u Pećkoj patrijaršiji bila je sporna ona vrsta intervencije proizašla iz ubeđenja da nekadašnji način drenaže nije u redu, kao i bojenje i malterisanje fasada. Radovi su za sada zaustavljeni. Kada je reč o Starom Rasu sa Sopoćanima, razgovara se o rušenju bespravno podignutih objekata budući da je ovaj spomenik na listi Uneska, i bila bi velika sramota ako bi zbog ovakve vrste nemara ovi spomenici sa te liste bili skinuti.

Na pitanje kakav je stav Zavoda prema učešću Crkve u zaštiti kulturnih dobara, Vera Pavlović kaže:

– Crkva jeste, jednim delom, vlasnik i kulturnog nasleđa. Saradnja i razgovor sa Crkvom su neophodni. Ali, ne možemo dopustiti da samo Crkva ili samo Zavod u tome učestvuje. Na nama je da ubedimo Crkvu da je ono što mi kažemo i radimo, valjano. To moramo i da dokažemo. Mi moramo da im stavimo do znanja šta su vrednosti kulturnog nasleđa, i šta njima služi na čast. Imali smo već neke razgovore i mogu da kažem da u Crkvi postoje ljudi koji razumeju prirodu stvari i da, možda, ponekad zbog nemogućnosti dogovora urade nešto na svoju ruku. Ne možemo da funkcionišemo kao "mi" i "oni", već zajedno, naglašava direktorka Zavoda.

-------------------------------------------------------------------------

Autoput kroz Takovski kompleks

Na pitanje šta se dešava sa nedavno iznesenim alarmantnim podatkom da će autoput Horgoš – Požega proći kroz kulturno-istorijski kompleks u Takovu, Vera Pavlović kaže:

– Nemam nikakvu potvrdu da je Republički zavod dao saglasnost za tako nešto i hitno ćemo to proveriti. Ako Zavod nije dao saglasnost, to neće moći da se dogodi. Za sada nemam nikakav pisani dokument, samo sam čula od ljudi koji su bili na terenu da postoji mogućnost da crkva brvnara iz 1795. godine, bude ugrožena tim činom.

--------------------------------------------------------------------------

Briga za Žiču

Akutni problem koji stoji pred Zavodom je trenutno i manastir Žiča, gde se grade novi konaci, trpezarije, a poslednja vest koja se ovih dana pojavila u javnosti jeste i ta da je freska "Božićna himna" iz ovog manastira teško oštećena, i premazana slojevima sive boje. Naša sagovornica ističe da će vrlo brzo proveriti verodostojnost ovog podatka.