Portret bez rama: Nemanja Radulović

Karte za koncerte Nemanje Radulovića u Kolarčevoj zadužbini, održane ove nedelje, rasprodate su u rekordnom roku, a violinistu je publika pustila tek posle „Zajdi, zajdi” i užarenih dlanova koji su izmamili na čak pet biseva.

Ovaj mladi Nišlija (29) godišnje održi više od 180 koncerata. Sviračka svežina, dosledan virtuozni kvalitet, scensko iskustvo, harizma – na te elemente kritičari skreću pažnju kad je on u pitanju.

Nastupao je u Evropi, Kini, Koreji, Japanu, Filipinima, Tajlandu, kao i u Karnegi holu u Njujorku. Evropsko udruženje menadžera i umetnika proglasilo ga je međunarodnim otkrićem godine. Dobitnik je Oktobarske nagrada grada Beograda za stvaralaštvo mladih, i priznanja u Češkoj, Litvaniji, Poljskoj, Francuskoj. Kao nezaboravan nastup izdvaja onaj na festivalu na plaži „Violina na pesku”, na francuskoj obali, gde je svirao pred 50.000 ljudi…

Kao zvezda u usponu Radulović snima diskove za poznate kuće, a živi u Parizu, gde je diplomirao na nacionalnom konzervatorijumu.

„Kada mi dodele neku nagradu, setim se svega kroz šta smo prošli moja porodica i ja da bismo do toga došli”, izjavio je jednom prilikom.

Njegova životna priča budi interesovanje isto koliko i njegova muzika. Sa 14 godina otišao je iz Srbije. Roditelji Ljiljana, radiolog, i Ninoslav, informatičar, prodali su stan u Nišu da bi se sin i ćerke, Danica i Jelisaveta, violončelistkinje, školovali, išli na takmičenja, a potom i preselili u Pariz. Izjavili su da taj gest nikada nisu smatrali žrtvovanjem već pre svega ulaganjem u porodicu.

Nemanjina sestra Danica preminula je, pre dve godine, od leukemije, a onda i majka od raka. Nemanja je svirao za njih u Kolarčevoj zadužbini, a prilog je išao za onkološko odeljenje.

„Bolest mi je zauvek odnela sestru i majku, ali kad god sam na sceni osećam ih na svojim ramenima. Fizički gubitak je strašan, ali one bi volele da sam srećan”, rekao je Radulović, za koga umetnost kao da je i produžavanje proteklog vremena.

Svaki koncert, kako je rekao, za njega je privilegija. „Kad god sviram na Kolarcu odričem se honorara jer mi je važno da učinim nešto za zemlju u kojoj sam rođen, i za ljude koji vole da me slušaju”, ističe Radulović koji je gost festivala u Aleksandrovcu, ali i Kustendorfa gde je 2013. bio sa svojom grupom „Đavolji trileri”.

Mladić neposlušne kose svirao je s Najdželom Kenedijem, Patrisom Fontanarosom, Emanuel Bertran, Dominikom Plankadom... Sada sarađuje s kompozitorom Aleksandrom Sedlarom koji karijeru gradi u Los Anđelesu.

I dok se druži, Nemanja Radulović vežba, kao da potvrđuje da umetnost koja se postiže bez truda jeste ili nestašluk ili zavaravanje. U kući u Parizu okuplja umetnike, prave boemsku atmosferu, svirajući makedonske i bugarske pesme u džez aranžmanu, gde ostaju po celu noć…

Mirjana Sretenović