Портрет без рама: Немања Радуловић

Карте за концерте Немање Радуловића у Коларчевој задужбини, одржане ове недеље, распродате су у рекордном року, а виолинисту је публика пустила тек после „Зајди, зајди” и ужарених дланова који су измамили на чак пет бисева.

Овај млади Нишлија (29) годишње одржи више од 180 концерата. Свирачка свежина, доследан виртуозни квалитет, сценско искуство, харизма – на те елементе критичари скрећу пажњу кад је он у питању.

Наступао је у Европи, Кини, Кореји, Јапану, Филипинима, Тајланду, као и у Карнеги холу у Њујорку. Европско удружење менаџера и уметника прогласило га је међународним открићем године. Добитник је Октобарске награда града Београда за стваралаштво младих, и признања у Чешкој, Литванији, Пољској, Француској. Као незабораван наступ издваја онај на фестивалу на плажи „Виолина на песку”, на француској обали, где је свирао пред 50.000 људи…

Као звезда у успону Радуловић снима дискове за познате куће, а живи у Паризу, где је дипломирао на националном конзерваторијуму.

„Када ми доделе неку награду, сетим се свега кроз шта смо прошли моја породица и ја да бисмо до тога дошли”, изјавио је једном приликом.

Његова животна прича буди интересовање исто колико и његова музика. Са 14 година отишао је из Србије. Родитељи Љиљана, радиолог, и Нинослав, информатичар, продали су стан у Нишу да би се син и ћерке, Даница и Јелисавета, виолончелисткиње, школовали, ишли на такмичења, а потом и преселили у Париз. Изјавили су да тај гест никада нису сматрали жртвовањем већ пре свега улагањем у породицу.

Немањина сестра Даница преминула је, пре две године, од леукемије, а онда и мајка од рака. Немања је свирао за њих у Коларчевој задужбини, а прилог је ишао за онколошко одељење.

„Болест ми је заувек однела сестру и мајку, али кад год сам на сцени осећам их на својим раменима. Физички губитак је страшан, али оне би волеле да сам срећан”, рекао је Радуловић, за кога уметност као да је и продужавање протеклог времена.

Сваки концерт, како је рекао, за њега је привилегија. „Кад год свирам на Коларцу одричем се хонорара јер ми је важно да учиним нешто за земљу у којој сам рођен, и за људе који воле да ме слушају”, истиче Радуловић који је гост фестивала у Александровцу, али и Кустендорфа где је 2013. био са својом групом „Ђавољи трилери”.

Младић непослушне косе свирао је с Најџелом Кенедијем, Патрисом Фонтанаросом, Емануел Бертран, Домиником Планкадом... Сада сарађује с композитором Александром Седларом који каријеру гради у Лос Анђелесу.

И док се дружи, Немања Радуловић вежба, као да потврђује да уметност која се постиже без труда јесте или несташлук или заваравање. У кући у Паризу окупља уметнике, праве боемску атмосферу, свирајући македонске и бугарске песме у џез аранжману, где остају по целу ноћ…

Мирјана Сретеновић