Doktori bez zaštite

Ubistvo kraljevačkog hirurga Slobodana Lukića ponovo je pokrenulo svima znanu priču o statusu službenog lica za određena zanimanja. Kad god se desi napad na lekara, vozača gradskog prevoza ili nastavnika – esnafska udruženja traže da se svima koji se bave ovim profesijama dodeli status službenog lica. Veruju da će na taj način onaj ko počini krivično delo dobiti veću kaznu i da će time biti smanjen broj napada na zaposlene u pomenutim strukama.

Da li se ovaj problem zaista može rešiti statusom službenog lica? Stručnjaci tvrde da esnafska udruženja kucaju na „otvorena vrata”, jer je po zakonu ista kazna predviđena za ubicu službenog lica i ubicu osobe koja obavlja poslove od javnog značaja – što znači lekara, profesora, vozača, pa i one čija su zanimanja od značaja za javno informisanje.

U prosveti, zdravstvu i javnom prevozu radi više od 150.000 ljudi i teško je poverovati da bi svi oni bili bezbedniji ako bi postali službena lica. Posle lekara, vozača i prosvetara „službeno lice” tražiće da budu i taksisti, prodavci, apotekari, komunalci... Ako se svima udovolji, status službenog lica imaće gotovo svaki treći zaposleni u Srbiji.

Očigledno da se problem ne može rešiti posebnim statusom, već brzim delovanjem svih nadležnih, ali i prevencijom. Prema Krivičnom zakoniku, osobama koje se terete za teško ubistvo sledi kazna od najmanje deset do 40 godina zatvora. Možda se baš u ovoj propisanoj kazni krije odgovor: rigoroznije presude mogu uticati da se broj zločina i na službena, ali i na lica koja to nisu – smanji.

Tužno je, međutim, što se odgovorni sete da štite zaposlene tek kada se desi napad na njih ili zločin poput ovog u Kraljevu, kada je tokom vikenda pacijent ubio hirurga, jer je bio uveren da ga je pogrešno lečio. Mnogo više nadležni bi morali da urade na zaštiti profesije koja je nekada bila svetinja. Danas, međutim, gotovo svako pominjanje lekara povezuje se sa korupcijom, traženjem „veza” za neophodan pregled, operaciju, porođaj, snimanje skenerom ili magnetnom rezonancom...

Tome su, nažalost, doprineli i sami lekari. Želimo da verujemo da je tih „loših” zaista „šačica”, kako su uvek govorili predstavnici strukovnih udruženja i bivši ministri zdravlja, ali baš zbog toga nije jasno zašto ona velika većina ćuti i dozvoljava da veoma važna profesija u društvu gubi ugled.

I ubistvo hirurga u Kraljevu pokrenulo je pravu lavinu glasina, a baš to je ono protiv čega moraju da se bore esnafi. Vraćanje ugleda profesiji, više reda u zdravstvu ali i drugim oblastima, veća briga o radnicima i o onima zbog kojih su se i odlučili za određena zanimanja, trebalo bi da budu rešenje za suzbijanje napada na zaposlene.