Evropska kuća

Više ili manje unije je dilema sa kojom se suočavaju glasači uoči evropskih izbora 25. maja.

Ekonomska kriza i slabljenje političke vlasti unutar Evropske unije, koju predstavljaju osrednji lideri bez elana i vizije, produbila je nepoverenje u evropske institucije.

O tome svedoči i istraživanje koje pokazuje da čak 49 odsto Francuza Evropska unija asocira na „nešto negativno”, dok za većinu predstavlja ekonomsku i političku stegu.

Evropska unija liči na višespratnicu čiji se stanovnici dele na starosedeoce i došljake, na one koji imaju novca i siromahe na koje se gleda ispod oka. Politika štednje koju vodi kućni savet u Briselu ide u korist samo malom broju stanara, dok većini urušava životni standard i socijalna prava.

Iako je sve više onih koji gunđaju da to više ne može tako i prete da će se odseliti, većina ipak ne želi da napusti zgradu.

U Francuskoj je, na primer, 60 odsto protiv izlaska iz EU i gotovo isto toliko protiv odustajanja od evra u korist nacionalne valute.

Za ostanak u evropskoj kući su i Grci, koji podnose najveći teret krize i skeptični Britanci, koji su procenili da će više izgubiti ako je napuste nego što će dobiti.

Ostaje pitanje kakvu kuću žele Evropljani. Starosedeoci misle da su novi stanari uzrok njihovih nedaća i da treba preispitati politiku ulaska novih članica. (Samo sedam odsto Francuza je za dalje širenje dok 64 odsto želi zatvaranje u uži krug koji čini šest zemalja osnivača ili zemlje evrozone. Nije mnogo drugačije ni u drugim ključnim evropskim državama.)

Na ekonomskom planu nalaze se pred izborom da nastave liberalnu politiku koju vode njihovi većinski desničarski orijentisani predstavnici u Briselu ili da naprave zaokret i izaberu one koji umesto opsesije smanjenjem državnog deficita obraćaju pažnju na sve veće socijalne probleme. Ovo potonje je već obećao Fransoa Oland, ali nije uspeo ni da popravi socijalne prilike, ni da preokrene ekonomske trendove, ni da vrati poverenje u leve ideje.

Slabo šta, međutim, ukazuje da će talas nezadovoljstva protiv evropskih lidera koji su pronašli stotine milijardi evra da bi spasli banke a tek nekoliko u borbi protiv nezaposlenosti, promeniti dosadašnji ekonomski pravac EU.

Ne postoje snažne političke snage koje bi povele tu borbu.

Uprkos što većina Evropljana i dalje želi uniju, njihov refleks je zatvaranje.

To nije dobra vest za buduće stanare, poput Srbije. Možda će, ni krivi ni dužni, morati da čekaju neka bolja vremena.