Španci pišu grafite ćirilicom

Španski stvaraoci u Španskoj kući, uz umetničku poruku napisanu na srpskom, i to na ćirilici! Mikser festival, koji zvanično počinje večeras u 21 sat, ugostio je pet momaka iz Madrida, čije stvaralaštvo vuče korene iz ulične umetnosti i grafita, a čije će viđenje Savamale ukrasiti oronulu građevinu u neposrednoj blizini Brankovog mosta, poznatiju pod imenom sa početka teksta.

Grupu „Boa Mištura” (Dobar miks) čine Pablo Fereiro, Pablo Puron, Havijer Serano, Huan Haume i Ruben Martin. Zajedno su od 2001, poznaju se maltene od detinjstva, iz vremena kada su u istom kvartu crtali grafite. Prešli su potom na murale da bi nakon boravka u Južnoj Africi, 2011. godine, koji ih je transformisao, evoluirali do ideje umetničke intervencije u naseljenim mestima i delovima gradova. Svaki put projekat je u kontekstu prostora i grada u kojem se objekat nalazi, pa je tako slučaj i sa Španskom kućom. U njenoj će unutrašnjosti, kad sve bude završeno, biti ispisana jedna naša poslovica, koja će moći cela da se pročita samo iz dve tačno obeležene tačke unutar same građevine – jedne na samom ulazu i druge na suprotnoj strani.

– Čim smo dobili poziv da učestvujemo počeli smo da istražujemo prostor, sam objekat, okolinu, ljude... Reč je o Beogradu, belom gradu, pa su i slova bela, a sama poslovica? Pa nećemo je odmah otkriti, neka je pročitaju posetioci i sami dođu do zaključka zašto smo baš nju odabrali – kaže Huan Haume.

Tehnika koja uvezuje slova ispisana, u ovom slučaju, na zidovima i stubovima zove se anamorfoza, odnosno iskrivljena projekcija i, kako objašnjava naš sagovornik, potiče još iz 15. veka. Leonardo da Vinči jedan je od prvih koji su je koristili.

– Mnogi su umetnici radili na taj način i rade i danas. To je stara stvar i veoma zanimljiva. Mi je baštinimo na polju savremene tipografije, manipulišemo slovima i porukama. Poenta je u tome da se tako transformiše ceo prostor – iz jedne tačke vidi se kompletna slika dok se, kad šetate, uočavaju samo delovi, koji čine posebne, apstraktne celine. Svako dalje učitava svoje lično značenje.

Gdegod rade, a radili su zaista na različitim mestima, od favela u Sao Paolu, do udaljenih sela u planinama Meksika, rad sa lokalnim stanovništvom bio je od neprocenjive vrednosti. I sa ljudske i sa umetničke strane.

– Projekat „Svetlo na ulicama” bio je izuzetno iskustvo. Dve nedelje smo živeli u favelama u Sao Paolu. Svakodnevicu samo delili sa jednom porodicom, imali fotoaparate i mobilne telefone sa sobom. Ta porodica nas je divno prihvatila i bilo je sjajno steći realni utisak kako većina ljudi tamo živi. Poruke koje smo tamo ispisali mešavina su našeg viđenja njihove stvarnosti i onoga što čini njihov specifičan duh. A reči su „ljubav”, „ponos”, „snaga” i „lepo”. Jer nešto nas je potpuno osvojilo – to što pri svakom pozdravu i rukovanju koriste reč „lepo”, a stvarnost koju žive sve je samo ne lepa – seća se Haume.

– Naš rad je s toga nešto poput poklona. Mesta koja mi oslikavamo uglavnom su ona o kojima gradski zvaničnici ili vlada ne brinu mnogo. Zato ono što uradimo lokalna zajednica ume da ceni. Jer mesto se promeni, bude lepše, a to nikoga ne košta – zaključuje Haume.