Шпанци пишу графите ћирилицом

Шпански ствараоци у Шпанској кући, уз уметничку поруку написану на српском, и то на ћирилици! Миксер фестивал, који званично почиње вечерас у 21 сат, угостио је пет момака из Мадрида, чије стваралаштво вуче корене из уличне уметности и графита, а чије ће виђење Савамале украсити оронулу грађевину у непосредној близини Бранковог моста, познатију под именом са почетка текста.

Групу „Boa Mištura” (Добар микс) чине Пабло Фереиро, Пабло Пурон, Хавијер Серано, Хуан Хауме и Рубен Мартин. Заједно су од 2001, познају се малтене од детињства, из времена када су у истом кварту цртали графите. Прешли су потом на мурале да би након боравка у Јужној Африци, 2011. године, који их је трансформисао, еволуирали до идеје уметничке интервенције у насељеним местима и деловима градова. Сваки пут пројекат је у контексту простора и града у којем се објекат налази, па је тако случај и са Шпанском кућом. У њеној ће унутрашњости, кад све буде завршено, бити исписана једна наша пословица, која ће моћи цела да се прочита само из две тачно обележене тачке унутар саме грађевине – једне на самом улазу и друге на супротној страни.

– Чим смо добили позив да учествујемо почели смо да истражујемо простор, сам објекат, околину, људе... Реч је о Београду, белом граду, па су и слова бела, а сама пословица? Па нећемо је одмах открити, нека је прочитају посетиоци и сами дођу до закључка зашто смо баш њу одабрали – каже Хуан Хауме.

Техника која увезује слова исписана, у овом случају, на зидовима и стубовима зове се анаморфоза, односно искривљена пројекција и, како објашњава наш саговорник, потиче још из 15. века. Леонардо да Винчи један је од првих који су је користили.

– Многи су уметници радили на тај начин и раде и данас. То је стара ствар и веома занимљива. Ми је баштинимо на пољу савремене типографије, манипулишемо словима и порукама. Поента је у томе да се тако трансформише цео простор – из једне тачке види се комплетна слика док се, кад шетате, уочавају само делови, који чине посебне, апстрактне целине. Свако даље учитава своје лично значење.

Гдегод раде, а радили су заиста на различитим местима, од фавела у Сао Паолу, до удаљених села у планинама Мексика, рад са локалним становништвом био је од непроцењиве вредности. И са људске и са уметничке стране.

– Пројекат „Светло на улицама” био је изузетно искуство. Две недеље смо живели у фавелама у Сао Паолу. Свакодневицу само делили са једном породицом, имали фотоапарате и мобилне телефоне са собом. Та породица нас је дивно прихватила и било је сјајно стећи реални утисак како већина људи тамо живи. Поруке које смо тамо исписали мешавина су нашег виђења њихове стварности и онога што чини њихов специфичан дух. А речи су „љубав”, „понос”, „снага” и „лепо”. Јер нешто нас је потпуно освојило – то што при сваком поздраву и руковању користе реч „лепо”, а стварност коју живе све је само не лепа – сећа се Хауме.

– Наш рад је с тога нешто попут поклона. Места која ми осликавамо углавном су она о којима градски званичници или влада не брину много. Зато оно што урадимо локална заједница уме да цени. Јер место се промени, буде лепше, а то никога не кошта – закључује Хауме.