Novac i upravljanje željama

Mnogi od nas odgojeni su u nekoj vrsti prezira prema novcu, ali danas kada živimo u kapitalizmu, moramo da priznamo da je novac veoma važan u životu. Njegova moć je u tome što nam, ako ga imamo dovoljno, omogućuje da zadovoljimo neke naše potrebe i želje. Novac ne može da nam omogući ispunjenje svih želja, ali može mnogih. Za novac možemo da kupimo sat, ali ne i vreme, možemo da kupimo knjigu, ali ne i znanje, lek, ali ne i zdravlje… Ipak, mnogo toga možemo da kupimo. Kada ispunimo želje osetimo zadovoljstvo i sreću. U tome je moć novca.

Što neko ima više novca, može da ispuni više svojih želja. Sa rastom finansijske moći pojedinca raste i njegovo iskušenje da potroši taj novac. Ako osoba ne kontroliše svoje želje, tada će relativno brzo da ostane bez novca: ne postoji ta količina novca koju nije moguće brzo potrošiti. Zato je upravljanje novcem, odnosno upravljanje ličnim finansijama moguće samo ako je osoba savladala jednu od osnovnih životnih veština – veštinu upravljanja željama.

Najbolji primer za važnost upravljanja željama su upravo ljudi koji tu sposobnost nemaju. Oni su po pravilu u finansijskim problemima, uvek u „minusu” na bankovnom računu bez obzira koliko novca zarade. Kada ga imaju tada ih on, metaforično rečeno, „svrbi” tako da stalno razmišljaju na šta će da ga potroše. Smire se tek kada ga potroše, jer znaju da do sledeće plate ili honorara ne mogu više ništa da kupe. Kada nemaju novac, nemaju ni želju, ali kada ga imaju, snažno žele i ne smiruju se sve dok opet ne ostanu bez novca.

Veština upravljanja željama – kako podneti osujećenost želje, a kada uživati u njenom ostvarenju – uči se u detinjstvu. Malo dete ima želje, ali nema i moć da ih ispuni. U tome zavisi od svojih roditelja. I zato dete, kada vidi nešto što mu se sviđa, od roditelja traži da mu ispune želju, da mu nešto kupe. Reakcija roditelja je presudna za učenje deteta kako sa svojim željama.

Oni roditelji koji moraju da ispune svaku želju svog deteta, nikada ga neće naučiti da obuzda svoje želje. Posledica će biti da kada ono odraste, neće moći sebe da kontroliše. Slično je i sa zanemarenim detetom ili detetom iz veoma siromašne porodice koje zbog nemaštine nije ni bilo u prilici da samo osujećuje sopstvene želje. Da bi neko dete naučilo da upravlja svojim željama potrebno mu je iskustvo da može da ostvari ono što želi, ali da na kraju to ipak ne učini. Kontrolu svojih želja najbolje nauče ona deca koju roditelji uče skromnosti i štedljivosti. Njihova buduća finansijska sudbina će biti najbolja.

Deca moraju da imaju džeparac da bi naučila da upravljaju vlastitim novcem i željama. Od toga kako tada štede i troše, zavisiće njihova finansijska budućnost, a u tome je presudan stav roditelja.