Za sve petice – 666

Sa­lo mr­tvo­ro­đen­ča­di kao sa­sto­jak za spra­vlja­nje ve­štič­je ma­sti i lju­blje­nje đa­vo­la na cr­nim mi­sa­ma – to ni­su de­ta­lji ko­je bi ro­di­te­lji de­se­to­go­di­šnja­ka vo­le­li da na­đu u knji­ga­ma svog de­te­ta. Još ma­nje su maj­ke i oče­vi đa­ka tre­ćeg raz­re­da jed­ne osnov­ne ško­le bi­li odu­še­vlje­ni što su upra­vo to za­te­kli me­đu ko­ri­ca­ma šti­va ko­jim su uz po­hval­ni­cu nji­ho­vi klin­ci na­gra­đe­ni za od­li­čan uspeh.

Te­ma knji­ge, pod na­zi­vom „Ča­rob­nja­ci, ve­šti­ce i ma­gi­ja”, iz edi­ci­je za uz­rast od 9 do 15 go­di­na, ro­di­te­lji­ma se ni­ka­ko ni­je uči­ni­la pri­klad­nom za de­voj­či­ce i de­ča­ke ko­ji se još rvu sa ta­bli­com mno­že­nja. Po­sle ne­go­do­va­nja ro­di­te­lja, di­rek­tor ško­le je pred­lo­žio da knji­ge vra­te i u za­me­nu do­bi­ju „pi­to­mi­je”. Da li su de­ca bi­la zgro­že­na i upla­še­na sa­dr­ža­jem po­klo­na ko­li­ko i nji­ho­vi ro­di­te­lji, ni­je po­zna­to. Uosta­lom, ni­je to ni­šta što još u vr­ti­ću ni­su ču­li u „Ivi­ci i Ma­ri­ci” i slič­nim baj­ka­ma.

Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke, ka­ko ka­žu za „Po­li­ti­ku”, ni­je nad­le­žno za iz­bor na­gra­da uče­ni­ci­ma, već je to u is­klju­či­voj nad­le­žno­sti ško­le, gde bi o to­me mo­ra­le da po­ve­du ra­ču­na struč­ne slu­žbe. „Sva­ka­ko da knji­ge tre­ba da bu­du pri­me­re­ne uz­ra­stu”, kon­sta­to­va­li su u mi­ni­star­stvu.
Tu knji­gu, auto­ra Kri­sto­fa Dak­sel­mi­le­ra, ob­ja­vio je „Klet”, kao deo edi­ci­je „Šta je šta”, po li­cen­ci ne­mač­kog iz­da­va­ča „Te­slo­va”. Či­ta­o­ci­ma se ob­ja­šnja­va ka­ko su lju­di od dav­ni­na ve­ro­va­li u ne­či­ste si­le, pri­zi­va­li ih i bi­li pro­ga­nja­ni zbog to­ga, pa čak i oni ko­ji se ve­šti­ča­re­njem ni­ka­da ni­su ba­vi­li. U tek­stu je na­gla­še­no da ma­gi­ja ne de­lu­je, a ne­ma ni uput­sta­va za cr­ne ri­tu­a­le i ba­ca­nje či­ni. Ipak, di­rek­tor raz­vo­ja „Kle­ta” Ivan Pe­rić ka­že da on svo­joj kćer­ki od 12 go­di­na ne bi dao tu knji­gu.

– Mi tu edi­ci­ju ni­smo do­sta­vlja­li ško­la­ma već smo je pro­da­va­li knji­ža­ra­ma i tr­gov­ci­ma. Svih 20 na­slo­va na­me­nje­no je de­ci od 9 do 15 go­di­na, to su knji­ge o di­vljim ži­vo­ti­nja­ma, oke­a­ni­ma i mo­ri­ma, sve­mi­ru, ko­je su pri­klad­ne za de­ve­to­go­di­šnja­ke, za­tim one o sta­rim Gr­ci­ma i Egip­ća­ni­ma, ko­je se mo­gu da­va­ti de­ci kad o nji­ma poč­nu da uče na ča­so­vi­ma. Naj­zad, tu je i ovo de­lo ko­je je po­bu­di­lo kon­tro­ver­zu i ko­je bih ja sva­ka­ko dao sta­ri­joj de­ci. Ni­smo mo­gli da na sva­koj po­je­di­nač­noj knji­zi ozna­či­mo za ko­ji je uz­rast od 9 do 15 go­di­na po­god­na. Kod li­cen­cnih iz­da­nja, mo­že­te sa­mo da pre­ve­de­te tekst, ne i da bi­lo šta do­da­te. Škol­ska upra­va mo­ra­la je da pro­či­ta knji­gu, a ne da se tek ta­ko po­ve­de za op­štom ozna­kom uz­ra­sta za či­ta­vu edi­ci­ju – ka­že Pe­rić.
Pi­ta­nje je i da li se mo­že sma­tra­ti skan­da­lom ka­da ova­kvo šti­vo do­spe u ru­ke de­ce ko­ja od­ra­sta­ju u kul­tu­ri gde od ba­ka i de­ka, če­sto i od ro­di­te­lja, mal­te­ne od ro­đe­nja na­u­če če­mu slu­že cr­ve­ni kon­ci i osta­li re­kvi­zi­ti i raz­ne ba­ja­li­ce za te­ra­nje uro­ka i ba­u­ka.
Su­o­ča­va­nje sa zlom, ako se od­vi­ja u kon­tro­li­sa­nim uslo­vi­ma, kao u tra­di­ci­o­nal­nim ob­re­di­ma u ko­je su uklju­či­va­ni i naj­mla­đi, mo­že na de­cu de­lo­va­ti oslo­ba­đa­ju­će, ka­že psi­ho­log Spo­me­na Mi­la­čić.

– Ča­so­vi ve­ro­na­u­ke da­ju od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja de­ca ima­ju o zlu. Ali, tu se ve­ra nu­di kao spas i, kao i u baj­ka­ma i drev­nim pri­ča­ma, zlo bi­va nad­ja­ča­no do­brim, što je neo­p­ho­dan su­kob ka­ko bi se iz­vu­kla pra­vil­na po­u­ka i pot­po­mo­glo for­mi­ra­nje op­ti­mi­stič­kog sta­va pre­ma ži­vo­tu. Pre sve­ga, te­mi zla, na­ro­či­to ka­da je ve­za­na za re­li­gij­ska ose­ća­nja, mo­ra se pa­žlji­vo pri­stu­pi­ti, uz oba­ve­zan pri­sta­nak ro­di­te­lja. Pri­vat­no de­ca mo­žda gle­da­ju i ho­ror fil­mo­ve, ali to ni­je iz­go­vor za ško­lu da ne pa­zi na sa­dr­ža­je ko­je im pred­sta­vlja. Ne mo­gu da ko­men­ta­ri­šem slu­čaj knji­ge ko­ja je de­lje­na u toj ško­li jer je ni­sam či­ta­la, ali se pi­tam da li je taj iz­bor odo­brio sa­vet ro­di­te­lja i da li je o to­me od­lu­či­va­la škol­ska ko­mi­si­ja, kao i ko je u njoj bio – di­rek­tor, psi­ho­log, ve­ro­u­či­telj – ka­že Mi­la­či­će­va.

Ako se na ča­so­vi­ma ve­ro­na­u­ke po­tvr­đu­je da zlo, ma­da je sla­bi­je od do­bra, po­sto­ji, te­ško da je to vi­še za­stra­šu­ju­će za de­cu ne­go ka­da im se, kao u „Ča­rob­nja­ci­ma, ve­šti­ca­ma i ma­gi­ji”, po­ru­či da nat­pri­rod­no zlo uop­šte ne po­sto­ji. Ne bi zbog ve­šti­ca va­lja­lo po­kre­ta­ti „lov na ve­šti­ce” pro­tiv jed­ne knji­ge.