Bombe i pregovori

Tragična pogibija bezmalo 300 putnika i članova posade malezijskog putničkog aviona iznad istočne Ukrajine pokazala je još jednom da se grdno varaju svi oni političari i vojni stratezi koji misle da je bilo koji sukob moguće uspešno kontrolisati i dozirati, taman tako da odgovara nečijim političkim, geostrateškim ili nekim drugim ciljevima.

MOGUĆA PREKRETNICA: Očigledno obaranje aviona iznad istoka Ukrajine, bez obzira ko iza toga stoji, moglo bi da bude svojevrsna prekretnica u ukrajinskoj krizi. Uzimajući u obzir ogroman broj žrtava i to što je većina njih ima državljanstvo država članica Evropske unije, nema sumnje da će to naterati da EU da više vremena posvete rešavanju ukrajinske drame i da možda preduzmu odlučnije korake. Jednostavno, sada su poginuli građani EU i evropska javnost će imati veća očekivanja od svojih lidera, veća nego kada su stizale vesti o tome kako ginu vojnici i civili sa obe zaraćene strane na istoku Ukrajine.

Ukoliko nezavisna istraga utvrdi da su proruski borci oborili avion, to će predstavljati veliki udarac za diplomatsku poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Ali, isto bi moglo da se dogodi i zvaničnom Kijevu, i Vašingtonu koji ga svesrdno podržava, ukoliko se utvrdi da je malezijski „boing 777” greškom oborila ukrajinska vojska, kao što joj se inače desilo 2001. godina kada je tokom vojne vežbe greškom jednim projektilom pogodila civilni avion „Tu-154”, koji je iz Tel Aviva leteo za Novosibirsk, usmrtivši 78 ljudi.

Zbog toga obe strane ne bi trebalo da ovo iskoriste jedino za međusobni propagandni rat, koji je počeo već sa prvom vešću o padu letelice, već da ih ova tragedija natera da sednu za pregovarački sto. Putin je u petak predložio prekid vatre i direktne mirovne pregovore suprotstavljenih strana. Nijedna strana nema izgovor da ne uđe u te pregovore odmah.

NETANIJAHUOVO KALKULISANjE: Dobar izgovor za nastavak kopnene ofanzive u Gazi i odbijanje direktnih pregovora sa Palestincima, uključujući i ekstremistički Hamas, nema ni izraelska vlada Benjamina Netanijahua. Iako će svaki izraelski diplomata reći da nema pregovora sa teroristima, realisti bi rekli da ako su Amerikanci mogli da pregovaraju sa talibanima oko puštanja jednog vojnika, onda može i Izrael da pregovara sa Hamasom zarad dugoročnog mira. Jer, koliko god pregovarali sa umerenim Fatahom, bez Hamasa neće postići mir, budući da ovaj islamistički pokret kontroliše pojas Gaze, a od nedavno je i deo vlade Palestinske uprave koja upravlja Zapadnom obalom.

Čak i kada bi želeli da u potpunosti unište hamasovce – što ovom desetodnevnom vojnom operacijom kao da dokazuju – Izrael ne bi uspeo da bombama uništi osećaj kod Palestinaca da ih prekomernom upotrebom silom Jevreji ugnjetavaju i da je njihov jedini izlaz da uzvrate oružjem. Upravo na tome svoju popularnost grade ekstremistički pokreti na palestinskim teritorijama tako da bi uništenjem Hamasa samo stvoreno nekoliko novih „Hamasa”, verovatno i opasniji od aktuelnog.

Osim toga, Izrael bi morao da bude svestan da to što je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da „Izrael ima pravo na samoodbranu” ne znači da ostatak sveta nije primetio da u izraelskoj vojnoj akciji palestinski civili čine oko tri četvrtine žrtava a da je odnos između broja izraelskih i broja palestinskih žrtava jedan na prema 260.

Čak i tradicionalni izraelski prijatelji, Amerikanci, ne mogu da prenebregnu činjenicu da palestinski civili ginu kao snoplje. Premda je Netanijahu uvek bio politički vezaniji za američke republikance, možda ne bi bilo zgoreg da posluša upozorenje demokrate i bivšeg američkog predsednika Bila Klintona da Izraelu preti izolacija, zbog stalnog ponavljanja sukoba u pojasu Gaze. Iako je svet svestan da Hamas raketiranjem Izraela ugrožava bezbednost Jevreja, međunarodna javnost sve manje ima razumevanje za to što izraelska vojska ubija toliko veliki broj palestinskih civila.

Stoga je u interesu Izraela da Netanijahu ne podleže pritiscima ultradesničara u svojoj vladi koji žele rat, već da što pre podstakne obnovu izraelsko-palestinskih pregovora. U suprotnom, kako vreme bude prolazilo, iz očajnih uslova u kojima žive Palestinci rađaće se sve više ekstremista, a u Evropi i SAD sve će manje biti razumevanja za izraelske bombe koje ubijaju palestinske civile.