Бомбе и преговори

Трагична погибија безмало 300 путника и чланова посаде малезијског путничког авиона изнад источне Украјине показала је још једном да се грдно варају сви они политичари и војни стратези који мисле да је било који сукоб могуће успешно контролисати и дозирати, таман тако да одговара нечијим политичким, геостратешким или неким другим циљевима.

МОГУЋА ПРЕКРЕТНИЦА: Очигледно обарање авиона изнад истока Украјине, без обзира ко иза тога стоји, могло би да буде својеврсна прекретница у украјинској кризи. Узимајући у обзир огроман број жртава и то што је већина њих има држављанство држава чланица Европске уније, нема сумње да ће то натерати да ЕУ да више времена посвете решавању украјинске драме и да можда предузму одлучније кораке. Једноставно, сада су погинули грађани ЕУ и европска јавност ће имати већа очекивања од својих лидера, већа него када су стизале вести о томе како гину војници и цивили са обе зараћене стране на истоку Украјине.

Уколико независна истрага утврди да су проруски борци оборили авион, то ће представљати велики ударац за дипломатску позицију руског председника Владимира Путина. Али, исто би могло да се догоди и званичном Кијеву, и Вашингтону који га свесрдно подржава, уколико се утврди да је малезијски „боинг 777” грешком оборила украјинска војска, као што јој се иначе десило 2001. година када је током војне вежбе грешком једним пројектилом погодила цивилни авион „Ту-154”, који је из Тел Авива летео за Новосибирск, усмртивши 78 људи.

Због тога обе стране не би требало да ово искористе једино за међусобни пропагандни рат, који је почео већ са првом вешћу о паду летелице, већ да их ова трагедија натера да седну за преговарачки сто. Путин је у петак предложио прекид ватре и директне мировне преговоре супротстављених страна. Ниједна страна нема изговор да не уђе у те преговоре одмах.

НЕТАНИЈАХУОВО КАЛКУЛИСАЊЕ: Добар изговор за наставак копнене офанзиве у Гази и одбијање директних преговора са Палестинцима, укључујући и екстремистички Хамас, нема ни израелска влада Бенјамина Нетанијахуа. Иако ће сваки израелски дипломата рећи да нема преговора са терористима, реалисти би рекли да ако су Американци могли да преговарају са талибанима око пуштања једног војника, онда може и Израел да преговара са Хамасом зарад дугорочног мира. Јер, колико год преговарали са умереним Фатахом, без Хамаса неће постићи мир, будући да овај исламистички покрет контролише појас Газе, а од недавно је и део владе Палестинске управе која управља Западном обалом.

Чак и када би желели да у потпуности униште хамасовце – што овом десетодневном војном операцијом као да доказују – Израел не би успео да бомбама уништи осећај код Палестинаца да их прекомерном употребом силом Јевреји угњетавају и да је њихов једини излаз да узврате оружјем. Управо на томе своју популарност граде екстремистички покрети на палестинским територијама тако да би уништењем Хамаса само створено неколико нових „Хамаса”, вероватно и опаснији од актуелног.

Осим тога, Израел би морао да буде свестан да то што је немачка канцеларка Ангела Меркел рекла да „Израел има право на самоодбрану” не значи да остатак света није приметио да у израелској војној акцији палестински цивили чине око три четвртине жртава а да је однос између броја израелских и броја палестинских жртава један на према 260.

Чак и традиционални израелски пријатељи, Американци, не могу да пренебрегну чињеницу да палестински цивили гину као снопље. Премда је Нетанијаху увек био политички везанији за америчке републиканце, можда не би било згорег да послуша упозорење демократе и бившег америчког председника Била Клинтона да Израелу прети изолација, због сталног понављања сукоба у појасу Газе. Иако је свет свестан да Хамас ракетирањем Израела угрожава безбедност Јевреја, међународна јавност све мање има разумевање за то што израелска војска убија толико велики број палестинских цивила.

Стога је у интересу Израела да Нетанијаху не подлеже притисцима ултрадесничара у својој влади који желе рат, већ да што пре подстакне обнову израелско-палестинских преговора. У супротном, како време буде пролазило, из очајних услова у којима живе Палестинци рађаће се све више екстремиста, а у Европи и САД све ће мање бити разумевања за израелске бомбе које убијају палестинске цивиле.