Tragom pradedove fotografije

Pri­ča­li su Dra­go­mi­ru Dra­šku To­pa­lo­vi­ću iz Br­đa­na kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca da je nje­gov pra­de­da i ime­njak pre­šao Al­ba­ni­ju, u zi­mu 1915. go­di­ne. Pri­ča­li su mu da je, u po­vrat­ku, do­ja­hao u svo­je se­lo na do­brom pa­stu­vu ko­ga je oteo od ne­kog Al­ban­ca. Sva ka­sni­ja ždre­bad u br­đan­skim do­ma­ćin­stvi­ma po­tom­ci su to­ga pa­stu­va.

– Ka­ko je oteo ko­nja Al­ban­cu kad se po­sle So­lun­skog fron­ta ni­je vra­tio pre­ko Al­ba­ni­je? – po­sum­njao je Dra­ško u pri­ču ko­ju je čuo. – Dao sam se u tra­ga­nje i u dr­ve­nom voj­nič­kom san­du­ku na ta­va­nu na­še sta­re ku­će pro­na­šao sam pra­de­do­vu fo­to­gra­fi­ju. Is­kr­za­na, po­žu­te­la, ali sa­svim oču­van nje­gov lik.

Fo­to­gra­fi­ja je bi­la na po­štan­skoj do­pi­sni­ci. Sa na­lič­ja je, na ne­mač­kom, pi­sa­lo: „Rat­na za­ro­blje­nič­ka po­šilj­ka, Ke­nisk­brik (Sak­so­ni­ja), No­vi lo­gor”. A na Dra­gu­ti­no­vom voj­nič­kom ko­po­ra­nu se ja­sno vi­deo za­ro­blje­nič­ki broj 3656. I od­mah no­vo pi­ta­nje: ka­ko je pra­de­da pre­šao Al­ba­ni­ju, pro­šao So­lun­ski front, a do­pao rop­stva i pro­veo u ne­mač­kom lo­go­ru ne­ko­li­ko go­di­na? Zna­či, pra­de­da Dra­gu­tin ni­ka­ko ni­je mo­gao da od­stu­pi sa či­ta­vom voj­skom i, pre­ko Al­ba­ni­je, do­spe na Krf i So­lun.

– Od­lu­čio sam da re­šim za­go­net­ku. Oti­šao sam u kra­gu­je­vač­ki ar­hiv. Ta­mo za­tek­nem jed­nog star­ca za­du­blje­nog u pa­pi­re. Vi­dim da je to čo­vek ko­ji do­sta vre­me­na pro­vo­di u ar­hi­vu i is­pri­čam mu što sam do­šao. Ka­žem mu da sam iz isto­ri­je učio o Pr­vom svet­skom ra­tu, znam ka­ko je bi­lo, ali ne mo­gu da re­šim jed­nu po­ro­dič­nu za­go­net­ku. „Ni­šta ti, mla­di­ću, ne znaš iz isto­ri­je. Ne­ma to u tvo­jim udž­be­ni­ci­ma, ali ćeš sad ču­ti”, re­kao mi je, sme­ška­ju­ći se.

Ta­da je pra­u­nuk od star­ca do­znao sle­de­će:

Kad je, po­sle Po­ćo­re­ko­vog slo­ma na Ce­ru i Ko­lu­ba­ri, na Sr­bi­ju uda­rio Ma­ken­zi, ge­ne­ral­štab srp­ske voj­ske je pro­ce­nio da će te­ško mo­ći da se od­u­pre austro­u­gar­skoj in­va­zi­ji. Za­to je od­lu­če­no, po­što su Bu­ga­ri pre­se­kli od­stup­ni­cu ka Grč­koj, da se jed­na elit­na je­di­ni­ca srp­ske voj­ske upu­ti pre­ko Ko­sme­ta ka Al­ba­ni­ji i obez­be­di ko­ri­dor za even­tu­al­no po­vla­če­nje. Ona se pro­bi­la do Ja­dran­skog mo­ra, po­bo­la srp­ske za­sta­ve na oba­li, a po­tom se vra­ti­la u Sr­bi­ju. Ima raz­lo­ga da se ve­ru­je da su je na to pri­mo­ra­li Fran­cu­zi i En­gle­zi to­po­vi­ma sa bro­do­va, jer bi po­vla­če­nje Sr­ba po­ja­ča­lo pri­ti­sak na nji­ho­ve ar­mi­je na za­pad­nom fron­tu. Oči­to je da ta­da ul­ti­ma­tum ru­skog ca­ra za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma da pri­hva­te srp­sku voj­sku i na­rod na svo­je bro­do­ve još ni­je bio upu­ćen.

– Zna­či, moj pra­de­da je bio u toj je­di­ni­ci, u po­vrat­ku za­ple­nio ra­snog pa­stu­va i na nje­mu do­ja­hao u Br­đa­ne. Po­tom se pri­klju­čio srp­skoj voj­sci, imao je čin na­red­ni­ka, i ubr­zo bio za­ro­bljen. Ni­je on ni vi­deo So­lun­skog fron­ta – za­klju­ču­je da­nas pra­u­nuk Dra­ško.
Da li je mo­gu­će da je po­me­nu­ta iz­vid­ni­ca srp­ske voj­ske, dva pu­ta pre­šla Al­ba­ni­ju (ne­ki nje­ni pri­pad­ni­ci i tre­ći put), a da to nig­de u udž­be­ni­ci­ma isto­ri­je ni­je za­pi­sa­no? Čak ni u fa­kul­tet­skim knji­ga­ma i skrip­ta­ma?

– Di­plo­mi­rao sam isto­ri­ju, do­bar deo rad­nog sta­ža sam se njo­me ba­vio, ali na ta­kav po­da­tak ni­sam na­i­šao. Sad pr­vi put za to ču­jem. Me­đu­tim, sa­svim je lo­gič­no da je­dan spo­so­ban ge­ne­ral­štab pred­vi­di sna­gu srp­ske voj­ske na­spram austro­u­gar­skog oku­pa­to­ra, uza­lud­nost ot­po­ra i po­stu­pi ta­ko – ka­že isto­ri­čar Bo­ri­sav Če­li­ko­vić ko­me smo se obra­ti­li da po­tvr­di ili opo­vrg­ne Dra­škov za­klju­čak.

Pra­u­nuk Dra­go­mi­ra To­pa­lo­vi­ća se na­da da će, po­sle ob­ja­vlji­va­nja nje­go­vog ot­kri­ća, do­bri znal­ci na­še isto­ri­je o sve­mu re­ći svo­ju reč.