Strašni sud

Srpska javnost je mnogo više očekivala, dok je albanska strepila od izveštaja glavnog tužioca Euleksa Klinta Vilijamsona koji je predvodio istragu o zločinima pripadnika OVK od završetka rata na Kosovu 1999. godine. Iako nije spomenuo nijedno ime odgovornih za zločine nad Srbima, Romima i nelojalnim Albancima, u izjavi kojom je u Savetu Evrope najavio svoj zapečaćeni izveštaj, Vilijamson je duboko uznemirio kosovske političke lidere, posebno one koji su bili na operativnim funkcijama 1999. godine. Manje je brinuo da ne razočara srpska očekivanja za postizanje pravde.

Srpsku javnost Vilijamson bi zadovoljio samo da je juče saopštio da ima dovoljno dokaza da podigne optužnicu zbog „žute kuće” i trgovine organima otetih Srba i nealbanaca. Kada je Amerikanac međutim saopštio da nije pronašao dovoljno dokaza da potkrepi tvrdnje iz izveštaja specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta Dika Martija iz 2011. godine, Srbi su bili rezignirani. Pogotovo što Vilijamson ni spomenuo nije Hašima Tačija koga je Marti ipak imenovao, mada samo kao šefa kriminalne organizacije OVK koja je trgovala drogom i organizovala ubistva.

Za srpsku javnost je najiritantnija bila konstatacija da je „samo šačica” – njih manje od 10, kako je novinarima pojasnio Vilijamson u Briselu, bila žrtva takvih zločina. Koliko god da je bilo otetih, Vilijamsonovih „manje od 10”, 100 ili 500, strašna sudbina koju su doživeli valjda je zavredila poseban napor istražiteljskog tima. Niko ne može da tvrdi da su svi Srbi čiji posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni bili u „žutoj kući”, ali i ako nisu tamo završili, kad će se pojaviti istražitelj koji će utvrditi da su bili žrtve ratnog zločina.  

Kako je Vilijamsonova izjava u Savetu Evrope pre imala elemente političkog govora nego reči tužioca koji je tri godine imao na raspolaganju tim za prikupljanje dokaza, rekavši da lično veruje da je bilo takvih slučajeva, on je ostavio otvorenom mogućnost da se do osnivanja suda i podizanja optužnica (početkom iduće godine) pronađu dokazi koji potkrepljuju takve navode. Time je Srbima ostavio malo nade da se još ponešto može iščeprkati od dokaza za trgovinu organima i utešnu i izvesnu optužnicu za „visoko pozicionirane predstavnike bivše OVK za ratne i zločine protiv čovečnosti”.

Od sada pa do podizanja prve optužnice, cela ratna garnitura OVK biće u stanju strašnog iščekivanja.

Posebnu gorčinu kosovskih Albanaca izaziva to što su ih Amerikanci naterali da sami izglasaju zakon koji će njihove ratne lidere ukloniti sa političke scene. I to kako bi bile dovedene nove političke snage kojih se Amerikanci neće morati da stide.