Truba kao terapija

Lekar iz Štutgarta dr Dušan Milivojević (64) upisao je prošle sedmice 36. posetu Dragačevskom saboru trubača. Uoči svakog sabora on napušta svoju ordinaciju u Keningštrase, u centru nemačkog velegrada, i kuca na vrata hotela „Zlatna truba” u Guči. Nije prepreka ni to što je ovo veliko konačište već tri leta u stečaju, pa ne radi preko godine, jer je doktor telefonom iz Nemačke pozvao stečajnog upravnika i rezervisao za sebe jedini apartman, za sve dane sabora.

Na njegovu sreću, hotel je u poslednji čas izdat ugostitelju Milu Lučiću iz Beograda, i tako je proradio, ali samo za vreme trubačkog prvenstva države. „Da mogu, ja bih mojim pacijentima u Nemačkoj kao terapiju prepisivao ’tri dana Guče’. Ovo je lek za dušu”, kaže dr Milivojević.

Bez sabora i trubača ne može ni Željko Obradović: „Kad pravim plan priprema u klubu, gledam da to nekako bude blizu Guče i obavezno namestim dva slobodna dana za sabor”, pričao nam je proslavljeni košarkaški trener.

„Ovde ima mnogo lepote i magije. Trube ječe iz šatora, kafana i dvorišta, orkestri marširaju kroz gužvu izbacujući snažan i brz ritam koji se širom južnog Balkana voli duže od sto godina”, izvestio je čitaoce novinar londonskog „Gardijana”.

Bloger pod imenom „Ivan iz USA” piše na internetu:„Festival u Guči treba da grmi i tutnji i drobi 30 dana i noći, tako da svi imaju vremena da dožive i osete šta je Srbija. Da je to srpska sloboda! Ono što se radi u Guči ne dozvoljava se u Evropi i Americi, bilo bi 20.000 policajaca i kamera na sve strane. Zamislite da naiđu policajci i kažu: ’Gasite cigarete, ne pijte pivo, pazite na masno, zabranjeno drpanje, zabranjena gologuzija bez dozvola.’ Zato Evropa i svet mogu samo da sanjaju o slobodi čoveka. Srbija je slobodna duša, zar ne čujete sada trube u ušima i ’Kalašnjikov’ kako piči?”

Tako, eto, govore ljudi za koje je Guča carstvo trube, slobode i radosti.

Otkuda sada narodnjaci na istom igralištu pored Belice, zašto u trubačkoj prestonici pevaju Ceca, Keba, Aca Lukas i Miroslav? Jednostavno, estrada ide tamo gde je puno sveta, gde je sveta, biće i novca, i za pevače i njihove timove, menadžere, krčmare, pivare i poreznike. Ta muzika niti smeta trubačkoj publici niti je privlači, i ne možete zabraniti ljudima da dođu u Guču i rade.

Pre će biti da je problem to što se srpska trubačka elita više ne takmiči u Guči, jer posle sticanja majstorskog pisma najbolji trubači nemaju više pravo na to. Ako se takva odluka Saborskog odbora promeni, i u takmičarskom programu, uz pristojne nagrade, ponovo pojave majstori trube Boban Marković (i njegov sin Marko, koji se nikad nije takmičio u Guči), Dejan Petrović, Dejan Lazarević, Elvis Ajdinović i Veljko Ostojić, to bi onda i u teoriji i u zbilji bio najjači trubački festival na svetu. I više niko ne bi gunđao protiv narodnjaka.