Nehumana računica za penzionere

Zašto čovek koji ima 40 godina radnog staža i 60 godina starosti mora po novom zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju da bude „kažnjen”. Zašto da mu penziju smanje za petinu iako je četiri decenije uplaćivao doprinose, baš kao i oni koji su otišli u redovnu starosnu penziju? 

Da li je novi zakon o Penzijsko invalidskom fondu uveo diskriminaciju među penzionere, samo zato što su neki od njih počeli da rade vrlo mladi – sa 20 godina? Da li ovde ima posla za Ustavni sud?

Mogu „diskriminisani” Ustavnom sudu sami da dostave zvaničan zahtev za ocenu ustavnosti ovog zakona, koji propisuje kaznene penale za prevremeno starosno penzionisanje, pre navršenih 65 godina života po 0,34 odsto mesečno. Ali bi Ustavni sud mogao i sam da se pozabavi ustavnošću ovakvog propisa koji stupa na snagu 1. janaura 2015. godine. Mogao bi, ako hoće. Po službenoj dužnosti. Na to ima pravo.

Zakonodavac objašnjava da se trajno smanjenje penzije uvodi zato što u proseku osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pri tom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja.

Mudro. Samo ko to može da garantuje onome ko ode pre 65. godine u penziju da će duže živeti i duže primati penziju od onog ko sačeka ove godine na poslu? Koliki je procenat onih koji dočekaju 65 godina na poslu? Ko to uopšte može da predvidi kad je taj sudnji dan svakog od nas, posle kog više poštar neće zvoniti? Zar je malo onih koji su po odlasku u penziju doživeli da ček prime samo jednom?

Zakonodavac je ovim pokazao da mu humanost nije jača strana. Sva je prilika da se pri pisanju zakona rukovodio isključivo računicom – da će samo na osnovu uvođenja penala postepeno uštedeti u narednih deset godina oko 185 milijardi dinara.

Statistika pokazuje da više od trećine ukupnog broja svih penzionera (38,9 odsto) u penziju ode s punim radnim stažom, a da je prosečna starost svih kategorija penzionera za muškarce 71, a za žene 68 godina. Prosečan staž svih korisnika penzija poslednjeg dana prošle godine iznosio je 31 godinu, dok je kod invalidskih penzionera 24 godine. Istovremeno je zbog smrti u 2013. godini 61.015 penzionera prestalo da prima penziju.

Iz svega se da zaključiti da se zakonodavac, bar kroz ovaj propis, ponašao kao da država poklanja penzije, a ne da su ljudi radili i da su je zaradili. Država, koja je svojevremeno upropastila Fond PIO, koji sada radi kao poluprazan protočni bojler, neće da prizna da je to njena odgovornost, ali će zato „kazniti” 1,7 miliona penzionera.