Murove grafike u Beogradu

Izložbu „Henri Mur – grafičar”, sa delima iz kolekcija Britanskog saveta, zvanično će otvoriti Ivan Tasovac, ministar kulture, večeras u 19 časova u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu. Do 31. oktobra naša publika moći će da pogleda 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model iz perioda od 1934. do 1977. godine.

Biće izložene i fotografije umetnika i njegovog stvaralačkog procesa, a izbor je načinilo londonsko Odeljenje za vizuelne umetnosti Britanskog saveta, u saradnji sa Fondacijom „Henrija Mura”.

Tim povodom juče su se u Narodnom muzeju (NM) novinari susreli sa Tonijem O’Brajanom, direktorom Britanskog saveta za zapadni Balkan, Majom Kolar, direktorkom marketinga Banke Inteza, Draganom Kovačić, kustosom zbirke crteža i grafika stranih autora u NM, Dejvidom Mičinsonom, umetnikovim prijateljem i dugogodišnjim direktorom Fondacije „Henrija Mura”.
Kao domaćin prvo se prisutnima obratila direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković:

– Henri Mur je pre gotovo 60 godina bio lično prisutan u Beogradu na otvaranju svoje postavke, ali su neki od njegovih radova u međuvremenu bili predstavljeni na kolektivnim izložbama. Inostrani član SANU postao je 1975. godine. Danas radove Henrija Mura imamo priliku da vidimo u NM u godini velikog jubileja naše ustanove, kada obeležavamo 170 godina postojanja. Planirani su i raznovrsni prateći programi, a „Filmske novosti” su priložile muzeju i film snimljen tokom boravka Mura u Beogradu 1955.

Toni O’Brajan je istakao prijateljstvo Mura i Britanskog saveta, koji je pomogao da ceo svet upozna delo velikog umetnika:

– Imamo privilegiju da u Srbiji izložbu predstavimo u saradnji sa partnerima za koje verujemo da žele da ojačaju položaj kulture u društvu i verujemo zajedno da umetnost može svet da učini boljim.

Maja Kolar je naglasila da je Banka Inteza kao vodeća u Srbiji prepoznata po posvećenosti zajednici koju iskazuje očuvanjem kulturnog nasleđa i ulaganjem u razvoj kulture.

Dejvid Mičinson je kao Murov prijatelj i nekadašnji čelni čovek umetnikove Fondacije dodao da je „dobra skica kao osnova skulpture bila umetnikovo čvrsto uverenje. Iako se često žalio da ga grafički rad odvlači od ’pravog posla’, a to je skulptura, on je uživao u crtežu, a zatim i sve više u grafici kao nezavisnoj kreaciji i bio je prvi koji je zastupao ideju o izložbama grafike.”

Mičinson je novinare proveo kroz postavku objašnjavajući da je Mur istraživao ljudsku figuru, prirodu i objekte.

– Umetnikova dela niste morali da gledate pogledom uperenim na gore, već ih je on smeštao u ravan ljudskog pogleda, kako bi čovek mogao da se fokusira na objekat i formu. Uzimao je kao inspiraciju prirodne objekte, istraživao morfologiju formi, bio zainteresovan za ljudsku figuru, i posebno za kosti, njihov izgled i strukturu – naglasio je Mičinson.

Posle Beograda izložba „Henri Mur – grafičar” biće prikazana u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu od 7. do 30. novembra.