Мурове графике у Београду

Изложбу „Хенри Мур – графичар”, са делима из колекција Британског савета, званично ће отворити Иван Тасовац, министар културе, вечерас у 19 часова у Атријуму Народног музеја у Београду. До 31. октобра наша публика моћи ће да погледа 80 графика, пет модела скулптура и један радни модел из периода од 1934. до 1977. године.

Биће изложене и фотографије уметника и његовог стваралачког процеса, а избор је начинило лондонско Одељење за визуелне уметности Британског савета, у сарадњи са Фондацијом „Хенрија Мура”.

Тим поводом јуче су се у Народном музеју (НМ) новинари сусрели са Тонијем О’Брајаном, директором Британског савета за западни Балкан, Мајом Колар, директорком маркетинга Банке Интеза, Драганом Ковачић, кустосом збирке цртежа и графика страних аутора у НМ, Дејвидом Мичинсоном, уметниковим пријатељем и дугогодишњим директором Фондације „Хенрија Мура”.
Као домаћин прво се присутнима обратила директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић:

– Хенри Мур је пре готово 60 година био лично присутан у Београду на отварању своје поставке, али су неки од његових радова у међувремену били представљени на колективним изложбама. Инострани члан САНУ постао је 1975. године. Данас радове Хенрија Мура имамо прилику да видимо у НМ у години великог јубилеја наше установе, када обележавамо 170 година постојања. Планирани су и разноврсни пратећи програми, а „Филмске новости” су приложиле музеју и филм снимљен током боравка Мура у Београду 1955.

Тони О’Брајан је истакао пријатељство Мура и Британског савета, који је помогао да цео свет упозна дело великог уметника:

– Имамо привилегију да у Србији изложбу представимо у сарадњи са партнерима за које верујемо да желе да ојачају положај културе у друштву и верујемо заједно да уметност може свет да учини бољим.

Маја Колар је нагласила да је Банка Интеза као водећа у Србији препозната по посвећености заједници коју исказује очувањем културног наслеђа и улагањем у развој културе.

Дејвид Мичинсон је као Муров пријатељ и некадашњи челни човек уметникове Фондације додао да је „добра скица као основа скулптуре била уметниково чврсто уверење. Иако се често жалио да га графички рад одвлачи од ’правог посла’, а то је скулптура, он је уживао у цртежу, а затим и све више у графици као независној креацији и био је први који је заступао идеју о изложбама графике.”

Мичинсон је новинаре провео кроз поставку објашњавајући да је Мур истраживао људску фигуру, природу и објекте.

– Уметникова дела нисте морали да гледате погледом упереним на горе, већ их је он смештао у раван људског погледа, како би човек могао да се фокусира на објекат и форму. Узимао је као инспирацију природне објекте, истраживао морфологију форми, био заинтересован за људску фигуру, и посебно за кости, њихов изглед и структуру – нагласио је Мичинсон.

После Београда изложба „Хенри Мур – графичар” биће приказана у Музеју Војводине у Новом Саду од 7. до 30. новембра.