Nije proterivanje

Uzdržao sam se od komentara povodom teksta novinara A. Apostolovskog u „Politici” od 11. septembra pod naslovom „Kako su Ribnikari proterani iz Rekovca”, ali ne mogu da ne reagujem na napis arhitekte Mihajla Mitrovića pod naslovom „Prepravljanje i poništavanje istorije u maloj varoši Srbije”, objavljen 18. septembra. Oštre reči g. Mitrovića o „nečasnom i neljudskom delu” važnih ljudi u maloj varoši „koji su uzeli da prekrajaju istoriju i da brišu Ribnikare...” krajnje su neprimerene, da ne kažem zlonamerne.

Ali pođimo redom: Prvo, ni u jednom od ova dva napisa ne kaže se kako se ranije zvala biblioteka u Rekovcu, s obzirom na to da je tek 1987.dobila naziv „Ribnikar”, ni kako ga je dobila, na čiju inicijativu i kojim povodom. Osim ako to nije bilo zbog „saradnje sa tadašnjim preduzećem NIRO ’Politika’”, kako se to objašnjava u antrfileu članka Apostolovskog, što navodi na zaključak da su tada bili posredi neki „drugi motivi”, da upotrebim izraz g. Mitrovića.

Drugo, dokle će se iz glavnog grada popovati i diktirati ljudima u „maloj varoši” šta treba da rade i koga da poštuju. Ne znam zašto bi neko zabranjivao lokalnoj sredini da ukazuje počast nekome ko to stvarno zaslužuje. Dr Milovan Spasić, po kome je biblioteka dobila ime 2010,nesumnjivo je za Rekovčane, i ne samo za njih, značajna ličnost kao prvi (školovani) bibliotekar u Srbiji i sasvim je prirodno i normalno da biblioteka u njegovom rodnom mestu nosi njegovo ime. Treba se, takođe, upitati zašto se na to, i na ovakav način, reaguje tek sada, posle četiri godine?

Drugo, ako se nečije ime skine iz naslova, zašto to smatrati proterivanjem ili prepravljanjem i poništavanjem istorije? Razumeo bih da je to tako ako bi se ime Ribnikara skinulo iz naziva neke škole ili neke druge ustanove koja se bavi novinskom delatnošću, ali davanje njihovog imena biblioteci koja postoji već 86 godina, a dobila je ime po njima tek 1987. verovatno je bilo posledica nekih drugih interesa i motiva.

Novinar i prevodilac, Beograd